РАДИОНИЦА ЗА ДЕЦУ „ТРАГ“ ▪︎ 60. Октобарски салон
ТЕРМИН: субота, 26. октобар, у 15 сати, ДКЦ
УЗРАСТ: деца нижих разреда основне школе (7-11 година)
ТРАЈАЊЕ: 90 минута
АУТОРКА И ВОДИТЕЉКА: Бојана Лукић, визуелна уметница
Током радионице „Траг“, чија је тема наслов једне од концепција овогодишњег Октобарског салона, деца ће најпре имати прилику да се упознају са кратком историјом манифестације, а након обиласка изложбе у просторијама ликовне галерије КЦБ, наставак радионице биће у просторијама Дворане Културног центра Београда. Учесници ће замислити да су уметници и кроз креатвне задатке осмишљавати, а затим и правити у малим кутијама од различитих материјала свој идеалан атеље/студио за рад.
Пријављивање учесника (узраста од 7 до 11 година) је обавезно због ограниченог броја места на адресу: luk79yu@yahoo.com
Напомена: место окупљања је Ликовна галерија Културног центра београда у Кнез Михаиловој бр. 6! Након гледања изложбе прелази се у простор Дворане Културног центра Београда у Коларчевој 6, где ће се одржати сама радионица.
ПРВИ ДЕО: 60. Октобарски салон
Након обиласка изложбе, учесници ће имати прилику да се упознају са кратком историјом саме манифестације. Деца ће сазнати зашто су уметнички атељеји, студији и изложбени простори неопходни уметницима и зашто је изузетно значајно да уметност има публику.
ДРУГИ ДЕО: Уметнички простори
Сваки учесник ће добити клупче канапа којим ће обележити свој „радни простор“ у оквиру већ обележених површина. Током игре „Ускочи у мој простор“ биће у прилици да сазнају како се неки простори преклапају и зашто је то корисно, а уједно зашто је важно да имамо довољно места за сопствени рад.
ТРЕЋИ ДЕО: Мој атеље
У трећем делу радионице, свако дете ће добити по једну кутију различитих димензија и потребан материјал (пластелин, колаж папир, алуминијум и др.материјале) и правиће макете својих атељеа.
Након завршене радионице сваки учесник ће моћи да понесе свој рад кући.
Ствари се распадају ▪︎ Jавно предавање, Алфредо Хар ▪︎ 60. Октобарски салон
24.10.2024., 18:00
Дворана Културног центра
Алфедо Хар је, кроз свој целокупни опус, проблематизовао питање асиметрије моћи између Запада и глобалног Југа, бавио се друштвеном (не)правдом и (не)једнакошћу, статусом угрожених и обесправљених и постављао питање: шта уметник може да учини? Која је улога уметничких простора? Која је вредност културе? Да ли интелектуалци ичему служе? Кроз предавање ће представити неке од својих пројеката, почев од парафразе Беуyс-ове једначине „Уметност = Капитал“ коју Џар трансформише у „Култура = Капитал“.
————–
Алфредо Хар је уметник, архитекта и филмски аутор који живи и ради у Њујорку. Његови радови су често излагани широм света. Учествовао је на бијеналима у Венецији (1986, 2007, 2009, 2013) и Сао Паолу (1987, 1989, 2010, 2021), као и на documenta у Каселу (1987, 2002). Oвај уметник реализовао је више од седамдесет пет јавних интервенција широм света. О његовом раду објављено је преко шездесет пет монографских публикација. Био је стипендиста фондација Гугенхајм (1985) и Макартур (2000). Добитник је Хирошима награде за уметност за 2018. и Награде Хаселблад за 2020. годину. Добио је и Четврту медитеранску награду „Албер Ками” за 2024. годину. Његови радови налазе се у колекцијама Музеја савремене уметности и Музеја Гугенхајм, Њујорк; Уметничког института Чикага и Музеја савремене уметности, Чикаго; Музеја MOCA и LACMA, Лос Анђелес; MASP, Музеја уметности, Сао Паоло; Галерије Тејт, Лондон; Центра Жорж Помпиду, Париз; Националне галерије, Берлин; музеја Stedelijk, Амстердам; Centro Reina Sofia, Мадрид; Moderna Museet, Стокхолм; MAXXI и MACRO, Рим; Музејa савремене уметности Луизијана, Хумлебек; MAK и MUMOK, Беч; Градског музеја савремене уметности, Хирошима и Музеја савремене уметности, Токушима, те у М+, Хонг Конг; МОНА, Тасманија, и на десетине других приватних и јавних колекција широм света.
УМЕТНИЧКИ ПРОТЕСТ: ГДЕ СУ НАШИ ПРОСТОРИ ЗА РАД? ▪︎ 60. Октобарски салон
„Где су наши простори за рад?“, питање је које грађани Београда имају прилике да виде и на билбордима током трајања манифестације. Реч је о раду Нине Ивановић на коме су приказане зграде БИГЗ и Југошпед, простори чија пренамена значи одлазак уметника из њих. Уметници Лидија Делић, Нина Ивановић, Немања Николић и Марија Шевић организоваће тим поводом партиципативни перформанс којим ће скренути пажњу на ову тему, у среду, 23. октобра, у 18 сати. Сви су позвани!
———————-
Лидија Делић (Црна Гора) живи и ради у Београду. Дипломирала је на Факултету ликовних уметности у Београду (2010), на Сликарском одсеку, а докторске студије из мултимедијске уметности завршила на Универзитету уметности у Београду (2015). Једна је од оснивачица Уметничког колектива У10, а од 2012. године са још шесторо колега води Уметнички простор У10. Од 2021, ради на Факултету ликовних уметности у Београду као доцент. Њени радови су део многобројних приватних и јавних збирки. Излагала је на више заједничких и самосталних изложби у земљи и иностранству укључујући самосталне изложбе Still, life (Ипак живот), Галерија АЛБА, Беч (2023); The Ordinary Things, ICA Sofia, Софија (2022); With luck, there’ll be no more dreams, Еугстер || Београд (2021); Too Soon, Too Late, Манифесто Београд (2020); The West Island, Дом омладине, Београд (2018). Године 2018. излагала је на 57. Октобарском салону у Београду. Године 2017, представљала је Србију на 18. Међународном бијеналу младих уметника Европе и Медитерана (BJCEM) у Тирани, Албанија. Била је финалисткиња Награде „Димитрије Башичевић Мангелос” за 2017. Године 2019, Лидија је учествовала у резиденцијалном програму у Њујорку, који су организовали Пројекат Балкан и Швајцарски институт у Њујорку. Била је представница Црне Горе на 59. Бијеналу уметности у Венецији 2022. године. Уметничка пракса Лидије Делић концептуално и структурно се заснива на интермедијалним истраживањима повезаности и односа између унутрашњих менталних процеса и простора који их окружују. Полазиште за овај приступ јесте идеја да не можемо разумети свет око нас као систем предефинисаних објеката и концепата које затим рационално бирамо, већ као густо испреплетану мрежу недовршених процеса, у којој је стабилност ствари само рефлексија стабилности њихове слике. Њен рад отвара бројне перспективе и интерпретације, уводећи посматрача у пропусни и слојевити свет који не прихвата да буде сведен на јасне и дефинисане границе.
www.lidijadelic.com
Нина Ивановић (Београд, Србија, 1986) дипломирала је 2010. године на Факултету ликовних уметности у Београду, Одсек сликарство. Нина ради у медијима као што су цртеж, фотографија, инсталација и скулптура истражујући теме и места која је окружују. Имала је прилику да своје радове представи на многобројним групним изложбама, као што су 57. Октобарски салон, Београд (2018); Shared meanings, Галерија ШКУЦ, Љубљана (2019); Image Mouvement. Paris – Subotica, Савремена галерија Суботица (2021) и 44. Црногорски ликовни салон, Цетиње (2022). Међу њеним самосталним изложбама, издвајају се Ударени знакови, јавно излагање, забране, Галерија Дома омладине у Београду (2019) и Немирне воде, Галерија Новембар, Београд, 2020/21). Године 2014. добила је награду Фондације „Владимир Величковић”, а 2018. награду 57. Октобарског салона. Радове је излагала и на јавним местима: Пејзаже у италијанском граду Виторио Венето у склопу изложбе When Peace Erupts (Кад наступи ерупција мира, 2018); светлосну инсталацију Перачи прозора (2019) у Културном центру Београда, а инсталацију од бакра под називом Брод (одсечак 1101) на фасади Катедре за бродоградњу Машинског факултета у Београду (2023). Једна је од оснивачица Уметничког колектива У10, а од 2012. године са још шесторо колега води Уметнички простор У10. Живи и ради у Београду.
www.ninaivanovic.com
Немања Николић (Србија, 1987) дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду 2010. године, на Сликарском одсеку. Докторске студије завршио је на истом факултету 2019. године. Ради као доцент на Факултету ликовних уметности у Београду. Немања Николић је оснивач Уметничког простора У10 у Београду, независног простора који воде уметници, а који је посвећен пружању подршке младим савременим уметницима. Међу Немањине самосталне изложбе убрајају се оне у Ликовној галерији Културног центра Београда; Galerie Dix9 – Hélène Lacharmoise, Париз; Музеју савремене уметности Црне Горе, Подгорица; Galerie ERD, Сеул; Галерији Рима, Београд и Крагујевац; Галерији Б2, Београд; Уметничком простору У10, Београд итд. Учествовао је и у бројним колективним изложбама у земљи и иностранству: Caixa Forum, Мадрид и Барселона; Kunsthal KadE, Амерсфорт; Kunstlerhaus, Беч; 56. и 57. Октобарски салон, Београд; 20. Бијенале уметности у Панчеву, Традиционални 45. Црногорски ликовни салон на Цетињу, Cinémathèque française, Париз итд. Добио је више уметничких награда, као што су Награда за цртеж Удружења ликовних уметника Србије (2021), Награда за цртеж Фондације „Владимир Величковић” (2011), Специјална награда за мурал и зидну инсталацију Raiffeisen банке и Галерије 12HUB (2013), Награда за изузетну креативну иновацију Фондације „Милош Бајић” (2009) итд. Његови радови могу се наћи у многим приватним и јавним колекцијама, као што су колекције ABN AMRO, Амстердам, Музеја наративне уметности Лукас, Лос Анђелес, Фондације WAP, Сеул, колекција Ekard, Хаг, Колекција JMS , Париз, Колекција Октобарски салон, Уметничка колекција Wiener, Теленорова колекција из Београда итд.
www.nemanjanikolic.com
Марија Шевић (Аранђеловац, 1987) живи и ради у Београду. Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 2011. године. Усавршавала се на Академији лепих уметности у Монпељеу, и као стипендисткиња француске владе боравила је на Академији лепих уметности у Паризу у класи професора Клода Клоскија и Џејмса Рајлија. Суоснивачица је Уметничког простора и Колектива У10, где од 2012. године ради на уређивању програма.
Добитница је стипендије за уметничку резиденцију Hafenkombinat у Лајпцигу (2024), SIM резиденцију у Рејкјавику (2021) и Cité Internationale Des Arts у Паризу (2019). Представила се на самосталним и групним изложбама међу којима су: Ноћни успон, Non Canonico, Београд (2022); Сусрети, Галерија Рима, Крагујевац (2021); Сањари, Француски културни центар, Београд (2021); Shants d’amour, DIX9, Париз (2019); Shared Meanings, Галерија ШКУЦ, Љубљана (2019); Balkan Party, MAC Gallery, Рим (2017); Heterotopia, Serbian House, Лондон (2017); Unsafe Colors, Studio 106 L.A., Лос Анђелес (2016); Parallel Vienna, Беч (2015); ЛИСТЕ – Art Fair Basel, Базел (2015); Giorni Felici, Casa Testori, Милано (2014) и Na Cidade Deserta, Алијанс франсез, Бразилија (2013). Њен рад део је многих приватних и јавних колекција.
www.marijasevic.com
DREAM CLUB ▪︎ Радио-станица и студио ▪︎ КЛУБ АКАДЕМИЈА ▪︎ 60. Октобарски салон
Током трајања 60. Октобарског салона, Франческо Фонаси је домаћин радио-станице DREAM CLUB/PUBLIC ILLEGAL, који је пројектовао у простору бившег клуба Академија. Ово је студио за FM радиодифузију, простор за звучне перформансе и соба за слушање. FM таласи одавде се емитују седам дана у недељи.
➤ Студио је отворен за публику сваког дана, у Рајићевој 10, од 13.00 до 18.00.
➤ Стриминг 24/7: www.spettro.info
Догађаји:
➤ Понедељак, 21. октобар
16.00-18.00 Академија Legacy Revisited, радио-емисија о историји клуба Академија и емисији Радио Шишмиш Миомира Грујића Флеке
Модератор: Тома Грујић
➤ Среда, 23. октобар
уживо од 13.00 до 18.00
Dream Klub Radio Festival, целодневни фестивал
Води: Бане Јованчевић
————————————-
Франческо Фонаси (Бреша, Италија, 1986) живи и ради у Бреши. Он је сонични уметник, независни истраживач и музичар, активан је на пољу звучног перформанса, трансмисионе/трансмедијалне уметности и експерименталне музике од половине прве деценије овог века. Рад Франческа Фонасија истражује динамику слушања и механизме аудио перцепције и испитује њихове границе и потенцијале, а представљен је – у виду акција, снимака, просторних конфигурација, радио-пројеката, слушалачких сеанси, скулптурних прототипа, инсталација и стварања аудиовизуала/чулних простора – у различитим независним просторима, институцијама, музејима и на фестивалима широм Европе, Азије и САД.
Међу интернационалним установама које су подржале и продуцирале његове радове су: Museion, Бозен; EMS – Elektronik Musik Studios, Стокхолм; Palais de Tokyo, Париз; El Eco, Мексико Сити; MAXXI, MACRO, Auditorium Parco della Musica, Квадријенале, Рим; Музеј Roskilde, Копенхаген; InterArtCenter, Малме; OMI Foundation, Њујорк; Corge/Kohjii International, Њу Делхи; Centrale FIES, Дро; Фондација „Емили Харви”, Њујорк и CoCA, Торуњ.
Као музичар, као солиста или у оквиру више сарадничких пројеката, свирао је у бројним европским дворанама и на фестивалима, међу којима су: LUFF, Лозана (2019); Transmissions Festival, Равена (2022); Robot Festival, Болоња; Heart of Noise, Инсбрук (2023); Braille Satellite, Виљнус (2019); Полија, Београд (2024); Cosmic Gathering, Кемниц (2022), Troglobatem Festival, Штутгарт (2019) и Club Cocoon, Брисел (2022).
Године 2018. био је кооснивач и од тада је и уметнички кодиректор независног простора/истраживачке звучне лабораторије/радијске платформе/клуба Spettro (www.spettro.info) у Бреши, који је део европског круга музичара и звучних уметника изван тржишта главног тока. Од 2015. део је управе независне издавачке куће Villa Recordings.
ХОТЕЛ ГЛОБО ▪︎ Килуанжи Киа Хенда ▪︎ 60. Октобарски салон
21.10.2024., 20:00
Дворана Културног центра
Хотел Глобо – Колективно испољавање слободе у центру Луанде, пројекција
Уводна реч: Килуанжи Киа Хенда
Дискусија пре филма и пројекција
Fuckin’Globo је била годишња смотра која је покренута у децембру 2015. године, имала седам издања и преко 30 уметника, укључујући младе и неафирмисане таленте. На овим догађајима који су се одржавали у Хотелу Глобо, приказано је 75 радова – инсталација, перформанса и видео радова. Као независна, непрофитна иницијатива коју су финансирали уметници, манифестација је неговала радикалну мисао и бавила се политичким и друштвеним проблемима на савременој уметничкој сцени Луанде. Фокус ове манифестације такође је био и на мање уобичајеним уметничким дисциплинама као што су перформанс, видео и инсталација.
——————
Килуанжи Киа Хенда (Ангола, 1979) живи и ради у Луанди. У својој пракси, користи уметност као средство преношења и грађење историје и истражује фотографију, видео, перформанс, инсталацију, објектну скулптуру, музику и авангардно позориште као начине за материјализовање фиктивних наратива и пребацивање чињеница у друге временске оквире и борбе. Помоћу хумора и ироније, уметник представља сложене теме као што су идентитет, политика и перцепција постнезависности и модерности у Африци. Радећи у первертираном саучесништву са историјским наслеђем, опажа процесе апропријације и манипулације јавним просторима и грађевинама као другачије конструкције колективног сећања. У претходним годинама, његове радове су приказали и наручили: 60. Бијенале у Венецији; Serpentine Galleries, Лондон; Haus der Kulturen der Welt (HKW), Берлин; Центар Жорж Помпиду, Париз; Музеј Мигрос, Цирих; Међународни филмски фестивал у Ротердаму; 2. Бијенале у Лумумбашију; 12. Бијенале у Гвангџоуу; Тејт Модерн, Лондон; Музеј Гугенхајм, Билбао; 3. Тријенале Новог музеја, Њујорк; 11. Бијенале у Дакару; Скупштина Бергена – 1. Бијенале у Бергену; Tamayo Museum, Мексико; 29. Бијенале у Сао Паолу (2010); 52. Бијенале у Венецији – Афрички павиљон (2007), Тријенале у Луанди (2007) итд. Године 2012, Киа Хенда је освојио Националну награду за културу и уметност, коју додељује Министарство културе Анголе, а 2014. године амерички часопис Foreign Politics уврштио га је међу 100 водећих глобалних мислилаца. Године 2017, освојио је Уметничку награду Frieze Artist Award, а 2019. одабран је за пројекат Unlimited Basel.
ИЗБОР ИЗ ПРОГРАМА 60. ОКТОБАРСКОГ САЛОНА
Сви изложбени простори 60. Октобарског салона отварају се у недељу, 20. октобра, у 13 сати, a током шест недеља трајања манифестације публику очекују бројне изложбе и програми на којима учествује више од четрдесет домаћих и страних уметника.
Kaко је најаваљено на конференцији за медије, одржаној у петак, 18. октобра, у Дворани Културног центра Београда, током више од месец дана трајања 60. Октобарског салона, од 20. октобра до 1. децембра, на девет локација и у јавним просторима у граду, одвијаће се бројни програми у различитим форматима: читања, разговори, дискусије, радионице, перформанси и предавања.
Улаз на све изложбе и програме је слободан, а овогодишње локације су: три галерије Културног Центра Београда (Ликовна галерија, Галерија Артгет и Гaлерија Podroom), Павиљон на Цветном тргу, Галеријa ФЛУ, бивши клуб Академија, Галерија УЛУС, Галерија СУЛУЈ, Салон Музеја града Београда, Музеј афричке уметности, излози
Француског института и јавни простори у граду.
Пре званичног отварања манифестације, у петак, 18. октобра, испред Културног центра Београда организован је перформанс 7x70 – Оброк, чији су аутори Луси и Хорхе Орта. Ручак у јавном простору за 200 званица, испред Културног центра Београда, окупио је неке од актера на јавној, политичкој и културној сцени Београда, са
идејом да „сести за исти сто, поделити хлеб и храну“ може бити начин скретања пажње на неке од горућих проблема са којима се суочавају уметници и културни радници код нас. Овај рад део је кустоске концепције Траг, која кроз разноврсност радова и интервенција шаље поруку о неопходности обезбеђивања простора у којима уметници могу да стварају, и који су важни за подстицај и развој уметничке и културне сцене. Поред овог концепта, Октобарски салон чине још две паралелне линије: Естетикеvсусрета преиспитују шта проистиче из размена страних и домаћих аутора, дељења и удруживања, док се концепт Нада је дисциплина фокусира на наш савремени доживљај посла, на бескорисност рада и на везу рада и уметности.
Луткарска представа Даниеле Ортиз, уметнице из Перуа, која ће бити представљена премијерно на тргу иcпред павиљона Цвијете Зузорић на Дан отварања, у недељу, 20. октобра, на алегоричан начин прича о неопходности борбе за слободну реч, израз, поглед на свет и живот уметности која се критички односи према економским,
политичким и друштвеним императивима либералног капитализма.
„Где су наши простори за рад?“, питање је које грађани Београда имају прилике да виде и на билбордима током трајања манифестације. Реч је о раду Нине Ивановић на коме су приказане зграде БИГЗ и Југошпед, простори чија пренамена значи одлазак уметника из њих. Уметници ће на Цветном тргу, тим поводом, 23. октобра организовати партиципативни перформанс којим ће скренути пажњу на ову тему.
Видео рад Вредност одсуства Адријана Мелиса, говори о неповерењу према социјалистичком економском моделу Кубе, где су јавни службеници због ниских плата измишљали изговоре да изостану са посла. Мелис одлучује да плаћа те изговоре дајући људима за продукцију видео рада тачно онолико новца колико вреди њихово одсуство са посла.
Чланови домаћег колектива Караван инспирисани су меморабилијама које проналазе у ромском насељу Баир, где Караванци на зидовима породичних кућа музичара стварају мурале, уз препоруке и сугестије Баираца. Снимак пејзажа термита уметничког дуа доплгенгер је есеј у коме аутори посматрају слике прошлости рудара у социјалистичком друштву, поредећи их са скривеном сликом рударења у капиталистичком друштву.
Килуанжи Kиа Хенда, уметник из Луанде, приказаће у Дворани Културног центра Београда (ДКЦ) филм о политичким и друштвеним проблемима на савременој уметничкој сцени Луанде, а уметница Мвана из Анголе извешће перформанс Чуварке - ритуал сестринства у Музеју афричке уметности.
Гост Београда је и Алфредо Хар, сликар, уметник и архитекта, који ће у ДКЦ одржати јавно предавање Ствари се распадају.
Програм ће чинити и неколико радионица за децу, у Дворани Културног центра Београда и у Музеју афричке уметности.
⫸ Детаљан програм: https://oktobarskisalon.org/program/
---------------------------------------------------------------
⫸ Уметници и учесници 60. Октобарског салона:
Траг
Алдо Ђаноти, Алесандра Савиоти, Алфредо Хар, Данијела Ортиз, Колектив Министарство простора, Лидија Делић, Марија Шевић, Немања Николић и Нина Ивановић, Луси + Хорхе Орта, Марија Ајхорн, Удружење ликовних уметника Србије (УЛУС), Франческо Фонаси
Естетика(е) сусрета
Ане Имхоф, Аника Карс, Биљана Ђурђевић, Дамир Радовић, Еди Дибјан, Иван Шулетић, Јепе Хејн, Јеспер Јуст, Кјанга Хам, Малгожата Мирга-Тас, Малек Гнаоуи, Марина Марковић, Никола Димитровић, Рандолфо Ламонијер
Нада је дисциплина
Адријан Мелис Соса, Даринка Поп-Митић, доплгенгер, И други (And Others): Уродњене политике и праксе уметничких колектива, Јелена Савић, Караван, Катрин Бем и Јелена Мицић, Килуанжи Кија Хенда, Мвана, Милица Дукић, Милица Ружичић, Читалачка група за феминистичко трајање (FDRG)
--------------------------------------------------------------------------------------
⫸ Контакт за медије:
Љиљана Илић, координаторка за комуникацију и медије
+381.63.368.335
ljiljana.ilic@kcb.org.rs
„Бирократа у гладовању“ ▪︎ Адриан Мелис и Ђејми Хадровић ▪︎ Отварање 60. Октобарског салона
У недељу, у 18 сати, на званичном отварању 60. Октобарског салона у Музеју Афричке уметности, Адриан Мелис извешће „перформанс у перформансу“ заједно са уметницом Ђејми Хадровић.
У свом раду, Мелис се бави питањима као што су услови рада, неефикасност и непродуктивност, из социополитичке и уметничке перспективе. У већини случајева, он користи сопствени рад да створи платформу за друге, како би имали прилику да на ироничан, апсурдан и хумористичан начин изразе своју забринутост у вези са односом уметности и рада.
У оквиру концепта Нада је дисциплина, Мелис представља овај рад у сарадњи са словеначком уметницом Ђејми Хадровић, осврћући се на оно што су они назвали „перформанс у перформансу“. Рад је заснован на теми неплаћеног уметничког рада у политичком и економском систему савремених капиталистичких друштава.
У „Бирократи у гладовању“ Мелисов невидљиви наступ састоји се од позива Ђејми Хадровић, словеначке уметнице и колегинице, да учествује са њим на манифестацији. У комуникацији са кустоским тимом, обоје су успели да у оквиру манифестације наплате све оно што сваки уметник заслужује: путовање, смештај, хонорар и дневницу, па чак и могућност представљања рада, уз коришћење Мелисовог смештаја. Током перформанса, Мелис неће учествовати у њему, већ ће Ђејми представити свој лични приступ теми „уметника у гладовању“ осврћући се на однос уметника и институција у капиталистичком друштву и на теме као што су неплаћени рад или невидљиви и споредни послови услед мањка одговарајућих услова за рад.
——————————–
Адриан Мелис Соса (Хавана, Куба, 1985) је мултидисциплинарни уметник који живи и ради на Куби и у Европи. Од 2005. до 2010. године, Мелис је студирао на Универзитету уметности у Хавани. Бивши је учесник резиденцијалног програма Rijksakademie van Beeldende Kunsten у Амстердаму (2014/2015). Тренутно предаје на Берлинском институту за уметност. Излагао је у бројним музејима и установама, укључујући: Kunsthalle Bazel, Базел; Музеј савремене уметности, Варшава; Wiels, Брисел; Центар Помпиду, Париз; Уметнички центар Pinchuk, Кијев; Музеј уметности, Пори, Финска; De Appel Center, Амстердам; Музеј Квинс, Њујорк и 10. Бијенале у Шангају. Од 2010. године заступа га ADN Galería из Барселоне, где су његове самосталне изложбе из 2012. и 2013. добиле награду „Art Nou” коју додељује Удружење галерија и награду „GAC” (MACBA) за најбољу изложбу у приватној галерији. Године 2023, Мелис је добио награду CIFO за латиноамеричког уметника. Његови радови могу се наћи у приватним и јавним колекцијама, укључујући Музеј LENTOS, Линц; Музеј уметности, Пори, Финска; MAS Santander, Шпанија; MACBA, Барселона; Fundación Cerezales Antonino y Cinia, Шпанија; Колекција Alain Servais, Белгија; Колекција Lemaître, Француска; Колекција A. de Galbert, Француска и Колекција Teixeira de Freitas, Португал.
Луткарска представа на Калемегдану ▪︎ Данијела Ортиз ▪︎ Отварање 60. Октобарског салона
Луткарска представа Даниеле Ортиз, уметнице из Перуа, која ће бити представљена премијерно на тргу испред павиљона Цвијете Зузорић на дан отварања, у недељу, 20. октобра, у 13 часова, на алегоричан начин прича о неопходности борбе за слободну реч, израз, поглед на свет и живот уметности која се критички односи према економским, политичким и друштвеним императивима либералног капитализма.
————-
Данијела Ортиз (Перу, 1985) живи и ради у Урубамби. У свом раду, ствара визуелне наративе у којима се истражују концепти националности, рацијализације, друштвене класе и жанра, како би се критички разумеле структуре колонијалне, патријархалне и капиталистичке моћи. Њени новији пројекти и истраживања баве се системом контроле миграција у Европи, његовом повезаношћу са колонијализмом и правним структурама које институције стварају како би починиле насиље над расизованим заједницама у знак одмазде због њиховог отпора. Откако се вратила у Перу, уметница се у својим радовима бави интернационалном солидарношћу и бригом, борбама против екстрактивизма као и револуционарним процесима у којима устаје у одбрану приступа земљишту. Такође се у својим пројектима бавила и перуанском вишом класом и њеним израбљивачким односом према домаћим радницима. У последње време се у свом раду вратила ликовности и ручном раду, те производи уметност користећи се медијима керамике, сликања, израде лутака и колажа, као и форматима као што су књиге за децу, како би учинила отклон од евроцентричне естетике концептуалне уметности.
Поред бављења уметношћу, Данијела Ортиз је и мајка троје деце, држи предавања, радионице и учествује у различитим дискусијама и борбама против европског система за контролу миграција, империјализма, институционалног расизма и јудицијализације мајчинства.
Међу скорашњим самосталним изложбама издвајају се: Tiro al blanco, Arte Fiera 2024, Болоња (2024); Die Kinder der Kommunisten II, Kunstverein Wiesbaden, Висбаден (2023); I figli dei Comunisti I, Laveronica, Модика (2023); La Rebelión de las Raíces, àngels barcelona, Барселона (2023) и Take my blood and write on the soil, the people must know that we are being taken prisoners. An anti-colonial bow to the Cromotex Union, Theater Neumarkt, Цирих (2023). Међу скорашњим групним изложбама издвајају се: The Disobedience Archive, 60. Бијенале у Венецији (2024); True Colors, Уметничка фондација AkzoNobel у оквиру Kunstmuseum у Хагу (2024); Anti-Futurismo Cimarrón, La Virreina Centre de la Imatge, Барселона (2024); Looking a-way: Othering in/of the (semi)periphery, tranzit, Словачка (2024); A Model, Mudam Луксембург, Луксембург (2024); GUT_BRAIN 1. Destructive Desires and Other Destinies of Excess, Галерија Блеквуд, Торонто (2024) и Preludio. Intención poética, Колекција MACBA, MACBA, Барселона (2024).
Перформанс 7×70 – Оброк ▪︎ Јавни простор испред КЦБ ▪︎ 60. Октобарски салон
Пре званичног отварања 60. Октобарског салона, у петак, 18. октобра, у 14.00 сати, испред Културног центра Београда организује се перформанс 7×70 – Оброк, чији су аутори Луси и Хорхе Орта. Ручак у јавном простору за 200 званица, испред Културног центра Београда, окупиће неке од актера на јавној, политичкој и културној сцени Београда, са идејом да „сести за исти сто, поделити хлеб и храну“ може бити начин скретања пажње на неке од горућих проблема са којима се суочавају уметници и културни радници код нас.
Београдски заједнички ручак је 47. оброк који су Луси и Хорхе Орта организовали у јавним просторима разних градова широм света.
——————————
Луси + Хорхе Орта
Луси Орта (Велика Британија, 1966) + Хорхе Орта (Аргентина, 1953) у колаборативној пракси у области визуелних уметности, која обухвата различите медије укључујући цртеж, скулптуру и перформанс, реализују значајна уметничка дела која се баве кључним друштвеним и еколошким изазовима. Међу њиховим најпрепознатљивијим радовима налазе се: Refuge Wear and Body Architecture (Избегличка одећа и архитектура тела), минимална преносива станишта која спајају архитектуру и одећу; Nexus Architecture (Нексус архитектура), који истражује алтернативне моделе друштвеног повезивања; HortiRecycling (ХортиРециклирање) и 70 x 7 The Meal (Оброк 70 x 7), који преиспитује локалне и глобалне ланце исхране и ритуале гозбе у заједници; OrtaWater (ОртаВода) и Clouds (Облаци), који се бавe несташицом воде и проблемима који настају услед њеног загађења и корпоративне контроле; Antarctica (Антарктика), који се бави последицама климатских промена на миграције; и Amazonia (Амазонија), који истражује испреплетане екосистеме и њихову вредност за наше природно окружење.
Као признање за свој допринос одрживости, уметници су добили Green Leaf Award за уметничку изврсност са еколошком поруком, коју додељује Еколошки програм Уједињених нација у партнерству са Музејом природног света и Центром за Нобелову награду из Осла у Норвешкој (2007). Њихов монументални рад Cloud: Meteoros (Облак: Метеорос) изабран је као први у пројекту наруџбина уметничких дела за јавне просторе Terrace Wires за станицу метроа Сент Панкрас у Лондону (2013).
У њихове скорашње и значајне изложбе убрајају се: Бијенале савремене уметности у Дираџи, Дираџа (2024); Центар Помпиду-Мец, Мец (2022); Flughafen Tempelhof, Берлин (2021); Галерија Третјаков, Москва (2021); Палацо Векио, Музеј Салваторе Фергамо, Музеј Новеченто, Фиренца (2019) и Ikon Gallery, Бирмингем (2018).
ОТВАРАЊЕ 60. ОКТОБАРСКОГ САЛОНА
Сви изложбени простори 60. Октобарског салона отварају се у недељу, 20. октобра, у 13 сати.
Улаз на све изложбе и програме је слободан, а овогодишње локације су:
• галерије Културног Центра Београда (Ликовна галерија, Галерија Артгет и Гaлерија Podroom)
• Павиљон на Цветном тргу
• Галеријa ФЛУ
• бивши клуб Академија
• Галерија УЛУС
• Галерија СУЛУЈ
• Салон Музеја града Београда
• Музеј афричке уметности
• излози Француског института
• јавни простори у граду
⫸ АДРЕСЕ ИЗЛОЖБЕНИХ ПРОСТОРА И ИНФОРМАЦИЈЕ О РАДНОМ ВРЕМЕНУ МОЖЕТЕ НАЋИ ОВДЕ.
————————————–
ПРОГРАМ ОТВАРАЊА
Недеља, 20. октобар
⫸ 13.00 • Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, Мали Калемегдан 1
Данијела Ортиз, Корен који сте ишчупали није рупа у мојој земљи, већ тунел • Луткарска представа
⫸ 13.00-18.00 • Галерија УЛУС, Кнез Михајлова 37
Пројекат Hope=Home
⫸ 14.00 • Галерија ФЛУ, Кнез Михаилова 53
Катрин Бем и Јелена Мицић, Пенфолд принципи у складу са Уредбом ЕУ 2024/1252 •
Радионица/разговор
Придружите се Јелени и Катрин у неформалном разговору и уређивачком раду на изради њихове наративне интервенције у галерији. „Екстракција” и „међузависност” неке су од речи – окидача које су идентификоване током упоређивања два текста: Пенфолд принципа и ЕУ Закона о критичним сировинама.
⫸ 16.00 • Салон Музеја града Београда, Булевар краља Александра 30
Вођење кроз изложбу • Кустоси: Матју Лелијевр и Маја Коларић
⫸ 18.00 • Музеј афричке уметности, Андре Николића 14
ЦЕРЕМОНИЈА ОТВАРАЊА
Адријан Мелис Соса и Ђејми Хадровић, Бирократа у гладовању • Перформанс