Proglašeni dobitnici nagrada 59. Oktobarskog salona

U nastavku sledi tekst saopštenja, koje možete preuze i odavde:

59. OKTOBARSKI SALON - obrazlozenje nagrada

 

_____________________________________

 

  1. Oktobarski salon (Beogradski bijenale)
  2. oktobar – 4. decembar 2022. (14. januar 2023)

Beograd, 30. novembar 2022.

 

 

Saopštenje žirija 59. Oktobarskog salona

 

Žiri 59. Oktobarskog salona zasedao je od 28. do 30. novembra 2022. u Beogradu i doneo odluku da ove godine dodeli tri nagrade: Počasnu nagradu 59. Oktobarskog salona,  Nagradu 59. Oktobarskog salona kao i Specijalnu nagradu 59. Oktobarskog salona.

Počasna nagrada dodeljuje se kao posebno priznanje za umetničku praksu priznatu i relevantnu na nacionalnom i međunarodnom nivou, koja je jednako relevantna i za nove generacije umetnika, a i za konceptualni okvir ovogodišnjeg izdanja Oktobarskog salona. Dodelom počasne nagrade, žiri želi posebno da naglasi značaj angažovanih umetničkih praksi ovog autora i filmskog reditelja koje prevazilaze ograničenja i pomeraju granice jezika pokretnih slika. To su razlozi zbog kojih se počasna nagrada žirija 59. Oktobarskog salona dodeljuje Želimiru Žilniku.

Nagrada 59. Oktobarskog salona dodeljuje se radu pod nazivom Crvena, da te nema, trebalo bi te izmisliti. U pitanju je kratki film iz 2021. godine u kome se autorka bavi istorijskim činjenicama i pričama koje se, bez obzira na svoj lokalni kontekst, dotiču i pitanja kao što su ženska prava, rodna pitanja, učešće i vidljivost žena u javnom životu. Narativ i sadržaj rada, zajedno sa njegovom postavkom u Legatu Vojislava M. Jovanovića Maramba, predstavljaju jednu savršeno zaokruženu kontekstualnu celinu. To su sve razlozi zbog kojih se glavna nagrada 59. Oktobarskog salona dodeljuje radu pod nazivom Crvena, da te nema, trebalo bi te izmisliti i njegovoj autorki Milici Rakić.

Specijalna nagrada 59. Oktobarskog salona dodeljuje se Sanji Anđelković za rad Pogledaj gore! Ja nisam krošnja – ja sam glasnik! koji je namenski kreiran za ovogodišnje izdanje Oktobarskog salona. Žiri je odlučio da dodeli specijalnu nagradu kako bi pružio podršku umetničkim istraživanjima i doprinosu koji daju umetnici mlađe generacije. Specijalna nagrada se dodeljuje ovom radu koji preispituje umetničke pozicije unutar sistema roda, društveno-političkih uloga i traumatskih trenutaka iz sopstvene prošlosti.

Takođe bismo želeli da skrenemo pažnju na još jednu saradnju do koje je došlo na ovogodišnjem Oktobarskom salonu. U pitanju je rad Antonija Grgića pod nazivom Hoće li i dalje ostati u dalekoj budućnosti koji je realizovan zajedno sa performerkom Joanom Knežević kao autorkom performansa koji se svake večeri tokom trajanja Oktobarskog salona izvode ispred Palate Albanije. U potpunosti podržavamo ideju kolektiva Kulturnog centra Beograda da se ova saradnja nastavi i da ovo dvoje umetnika sledeće godine predstave nastavak svoje saradnje u okviru redovnog programa Kulturnog centra Beograda.

 

Zaključak

Žiri naglašava značaj odluke dugogodišnjeg organizatora Oktobarskog salona, Kulturnog centra Beograda, da u komunikaciji sa čitavim kolektivom i, konkretno, saradnjom na realizaciji izložbe: kustoskinje Zorane Đaković Minniti, asistentkinje kustoskinje Katarine Kostadinović, producentkinje Jasmine Petković, konsultantkinje Danice Jovović Prodanović, programske koordinatorke Jane Gligorijević, dizajnerke Bojane Aleksijević i drugih, preuzme na sebe ulogu i odgovornosti selektora 59. Oktobarskog salona i na taj način ponovo razmotri značaj i poziciju ove manifestacije na umetničkoj sceni, postavljajući pitanja u vezi sa zajedništvom i solidarnošću, te na taj način otvarajući i produbljujući dijalog i saradnju sa drugim javnim institucijama, umetničkim pozicijama, publikom pa i samom javnošću, o trenutnom stanju problematike i budućnosti ove važne međunarodne manifestacije.

 

Članovi žirija:

Lorenco Balbi, predsednik žirija / direktor Muzeja MAMbo iz Bolonje

Jan Ševalije, direktor Kulturnog centra Confort-Moderne iz Poatjea

Alenka Gregorič, umetnička direktorka Galerije Cukrarna iz Ljubljane

Siniša Ilić, umetnik

Biljana Tomić, istoričarka umetnosti i kustoskinja


Додела награда 59. Октобарског салона

░Д░О░Д░Е░Л░А░
░Н░А░Г░Р░А░Д░А░
░5░9░.░ ░О░К░Т░О░Б░А░Р░С░К░О░Г░ ░С░А░Л░О░Н░А░
Недеља, 4. децембар 2022.
14.00
Легат Војислава М. Јовановића Марамба (Бирчанинова ул. 24)

Последњи изложбени дан 59. Октобарског салона

Недеља, 4. децембар последњи је дан за највећи део изложбеног програма 59. Октобарског салона. Стављамо акценат на завршне програме и дружење са публиком:
 
НЕДЕЉА, 4. ДЕЦЕМБАР 2022.
Кнез Михаилова, плато испред Културног центра Београда
12.00
▶︎ Шок ЗаДруга, У периоду кризе, јаче се гризе!, перформанс

 
▶︎ Потом: Интервенција у јавном простору Душана Рајића Дулаита
 
▶︎ Дружење са публиком, шетња, вођење кустоскиња:
од 14.00 Легат Војислава М. Јовановића Марамба (Бирчанинова 24)
   ◆ ДОДЕЛА НАГРАДА 59. ОКТОБАРСКОГ САЛОНА
од 15.30 Салон Музеја града Београда (Краља Александра 30)
од 17.00 Арт Хаб Kула (Цетињска 15)
 
Место злочина, 2022, перформанс
Вокално-кустоски синдром (Сенка Латиновић, Владимир Бјеличић)
-> Сва места за перформанс су попуњена
 
На платоу испред Палате Албанија
21.45
▶︎ Завршни 46. перформанс Јоане Кнежевић, који је део рада Антонија Гргића „Хоће ли и даље остати у далекој будућности”
 
Улаз у све излагачке просторе је бесплатан, улаз у Народни музеј слободан је недељом
 
Препоручујемо вам да консултујете мапе излагачких и јавних простора 59. Октобарског салона (Београдског бијенала) и њихова радна времена, које ћете наћи овде:
https://oktobarskisalon.org/prostor/
У недељу, 4. децембра моћи ће да се обићу следећи изложбени простори 59. ОС: Културни центар Београда (Галерија Артгет, Ликовна галерија, Галерија Podroom, Филмска галерија), Легат Војислава М. Јовановића Марамба, Павиљон на Цветном тргу, Art hub Кула, Народни музеј Србије, Салон Музеја савремене уметности, Фасада зграде часописа Борба, Мурал у Македонској 25, Подлистак новина Данас
 
Добродошли сте!
 
▶ Од уторка, 6. децембра, моћи ће да се посете још само изложбене поставке у Галерији Атријум Библиотеке града Београда (до 14. децембра) и Салону Музеја савремене уметности (до 14. јануара 2023).

Последњи дан у Универзитетској библиотеци и Клубу РТС

СКРЕЋЕМО ВАМ ПАЖЊУ да је петак, 2. децембар последњи дан када ће изложбени простори Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” и Клуб РТС бити отворени за публику.
У овим просторима представљени су радови уметника у оквиру 59. Октобарског салона:
◼︎
УНИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКА „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ“

Булевар краља Александра 71
Радно време галеријског простора: понедељак-петак 
од 13.00 до 20.00, викендом затворено
• Сања Анђелковић, Погледај горе! Ја нисам крошња – ја сам гласник!, 2022, спекулативне хорске партитуре/перформанс
• Милица Црнобрња Вукадиновић, Држава почива на просвети 
I и II, алуминијумски лим и папир, дигитална фотографија, инсталација, 2022.
• Маркус Коутс, Сродство, 2021, просторна инсталација, скулптуре, различити материјали
• Божидар Мандић, Породица бистрих потока, Прамодерна 2019. 
Закрпа 1982.
Бели правоугаоник 1984. Техноклизма 2021.
• Миа Ћук, Одељење повремености, 2022, звучни есеј, инсталација
• Шејма Фере, Полигон, 2022, инсталација (картон, штампани папири, нађене даске, цртеж)
• Ибро Хасановић, О припадању – са Шантал Акерман слева надесно, 2018, HD видео
◼︎
РТС КЛУБ Радио Београда
Хиландарска 2 (улаз из Светогорске 1)

Радно време: понедељак-петак од 11.00 до 19.00, суботом
од 11.00 до 15.00, недељом затворено
• Једноставно речено (Лука Кнежевић Стрика, Ивана Богићевић Леко, Исидора Поповић), Тамо где се ми не чујемо, сигурно је крај света, 2022, вишемедијска инсталација
• Мила Турајлић, Филмски журнал Несврстаних: Фрагменти #3, 2022, видео-инсталација

Место злочина, перформанс групе Вокално-кустоски синдром

НЕДЕЉА, 4. ДЕЦЕМБАР 2022. 
Културни центар Београда, Кнез Михаилова 6, канцеларије
19.00

Место злочина, 2022, перформанс, 60 минута
Вокално-кустоски синдром (Сенка Латиновић, Владимир Бјеличић)

Број посетилаца је ограничен. Пријављивање на имејл адресу olga.masic@kcb.org.rs

Окупљање испред службеног улаза у КЦБ
 

▶︎ ВКС (Вокално-кустоски синдром) је кустоско-перформативни дуо који чине историчари уметности Сенка Латиновић и Владимир Бјеличић. У свом раду се осврћу на махинације и инциденте у оквиру доминантних културних политика, најпре у локалној заједници. Користећи се хумором, гротеском, имитацијом, манипулацијом, вођењем и завођењем, ВКС вас спроводи кроз беспућа друштвене стварности, све док се не запитате: ко ову драму режира?

 


У периоду кризе, јаче се гризе!, перформанс
 Шок ЗаДруге

НЕДЕЉА, 4. ДЕЦЕМБАР 2022.
Кнез Михаилова, плато испред Културног центра Београда
12.00

Шок ЗаДруга, У периоду кризе, јаче се гризе!, перформанс
 

▶︎ Шок ЗаДруга је примарни пројекат најистакнутијег уметничког и активистичког феномена који је обележио српску уметничку праксу током постјугословенског рата и послератног времена – Лед Арт (1993–2001). Мултимедијални центар „Лед Арт” (ММЦ „Лед Арт”) контекстуално преименује Арт клинику (2002–2012) у Шок ЗаДругу. Њен програм се тренутно реализује у оквиру два галеријска простора у Новом Саду – Централна галерија Шок ЗаДруге и Шок Коридор. Једна од најважнијих активности Шок ЗаДруге је активација и укључивање младих стваралаца, са посебним акцентом на активан рад са заједницом у којој живи и ради.


Разговор о књизи OUT HERE Аделе Јушић

ПЕТАК, 2. ДЕЦЕМБАР 2022.
Легат Војислава М. Јовановића Марамба
18.00

Разговор о књизи OUT HERE Аделе Јушић
Учествују Адела Јушић, Илари Влабонеси и други.

 

▶︎ Адела Јушић рођена је 1982. године у Сарајеву, БиХ, гдје живи и ради. Дипломирала је на Академији ликовних умјетности, Универзитет у Сарајеву, а 2013. магистрирала је Људска права и демокрацију у Југоисточној Европи (ERMA), Унверзитета у Болоњи и Сарајеву. Ради у разним медијима и излаже на међународној сцени од 2007. године. Излагала је на више од 100 интернационалних изложби, учествовала у бројним умјетничким резиденцијалним програмима (ISCP, New York; Kulturkontakt, Беч; Museums Quartier, Беч) и на бројним панелима, радионицама, конференцијама, симпозијумима. Њени радови су дио многих приватних и јавних колекција умјетности. Суоснивачица је и радила је на културним пројектима у Удружењу за културу и умјетност Црвена од 2010. до 2019. године и једна је од креаторки Онлајн архива Антифашистичке борбе жена БиХ и Југославије.


Куда иде Октобарски салон? - Јавна расправа


ЧЕТВРТАК, 1. ДЕЦЕМБАР, 2022.
РТС Клуб, Хиландарска 2 (улаз из Светогорске 1)
17.00–19.00

Куда иде Октобарски салон?
Јавна расправа

Завршница „преступног“, 59. Октобарског салона прилика је за јавни разговор о будућности ове међународне изложбе савремене уметности и кључним питањима која су отворена протеклих година, а остала су без одговора, укључујући и идеју о Београдском бијеналу.

Организација: AICA Србија, SEECult. org и Културни центар Београда Модераторке: Милица Пекић (AICA) и Весна Милосављевић (SEECult.org)


О деконструкцији Вилерових гоблена - Далиборка Ђурић

СРЕДА, 30. НОВЕМБАР, 2022. 
Салон Музеја града Београда, Булевар Краља Александра 30

18.00 – 20.00

О деконструкцији Вилерових гоблена, њиховом значају и значењу некада и данас
Разговор и практични заједнички рад: кроз процес израде гобелна води Далиборка Ђурић, чији рад је изложен у истом простору.


Отворено за све. Број учесника ограничен. Пријављивање на имејл адресу olga.masic@kcb.org.rs

▶︎ Далиборка Ђурић рођена је 1972. године у Београду, дипломирала је на Факултету примењених уметности у Београду, а 2003. године завршила је постдипломске студије на истом факултету, код професора Јадранке Симоновић, на тему „Фигурација у области таписерије“. Њен уметнички опус заснива се на читању, проучавању и тумачењу текстилних форми, идеја и израза из прошлости и њиховом визуелном и значењском транспоновању у нове садржаје и форме, а кроз призму женског, друштвеног и феноменолошког. Члан је УЛУПУДС- а од 1997. Године. Живи и ради у Београду.


Разговор са уметником Дријантом Зенелијем

СРЕДА, 30. НОВЕМБАР, 2022.
Салон Музеја града Београда, Булевар Краља Александра 30

16.00

Разговор са уметником Дријантом Зенелијем, чији видео-рад је представљен у истом простору

▶︎ Дриант Зенели (1983, Скадар, Албанија), живи у Торину. Излагао је два пута у Албанском павиљону на Међународној уметничкој изложби – Венецијанско бијенале, и то 2019. на 58. бијеналу кроз самосталну изложбу и 2011. на 54. бијеналу у склопу групне изложбе. Године 2017. добио је награду MOROSO, а 2009. награду Trieste Contemporanea за младог европског уметника. Године 2008. добио је у Тирани међународну награду за савремену уметност Onufri. Bио је уметнички директор бијеналне изложбе младих европских и медитеранских уметника Mediterranea 18, која је по први пут одржана 2017. у Тирани и Драчу. Суоснивач је Harabel платформе за савремену уметност из Тиране.