Еди Дибјан

Еди Дибјан

фотографија/ захвалност © Laetitia Royer

Eди Дибјан (Иси ле Мулино, 1963), живи и ради у Паризу.
Цртежи Едија Дибјанa приповедају причу. Причу о времену које није заиста живљено, времену прожетом носталгијом. Они говоре о односу уметника са природом, флором и фауном. Уметникова прича омогућава нам да схватимо везе између његових радова и његове биографије. Сви радови Едија Дибјанa баве се фикцијом и реалношћу, потрагом за собом и изградњом сопства, зато што бити оно што јеси, а не оно што би друштво од тебе желело, понекад представља борбу и тегобно путовање кроз потешкоће. Било како било, није потребно да се овим радовима њихово значење „нацрта” како би испунили своју сврху и ускомешали наша чула. Они нам се обраћају толико директно да нису потребна појашњења, и настављају да мање или више одјекују у нама.
Дибјан је излагао на бројним самосталним и групним изложбама укључујући: Lacan, l’exposition, Центар Помпиду-Мец, Мец (2024); My name is Luka, les sheds, Пантен (2024); Сајам уметности Investec, Кејптаун (2024); Sogni, Музеј Еторе Фико – МЕF, Торино (2024); Les animaux de tout le monde / Les animaux de personne, Галерија Alain Gutharc, Париз (2023); Les cœurs envolés avec les mots de Christophe Honoré, Галерија Alain Gutharc, Париз (2023); Sans mémoire, Центар за савремену уметност Rurart, Поатје (2023); The Metamorphoses, Кућа уметности Жорж и Клод Помпиду, Кажарк (2023); Over the rainbow, Центар Помпиду, Париз (2023); Parade: the collection and its guests, Modern Art Museum, Марсељ (2024); Incarnations, le corps dans la collection, Музеј савремене уметности у Лиону, Лион (2023); Canicule, Галерија Alain Gutharc, Париз (2023); Welcome back, Галерија Alain Gutharc, Париз (2023); The Blue Bird, Daegu Art Factory, Тегу, Кореја (2022); À mains nues, MAC VAL, Париз (2021) и L’homme aux mille natures, Музеј савремене уметности у Лиону, Лион (2020).

www.edidubien.com
www.alaingutharc.com