доплгенгер

доплгенгер* је уметнички двојац из Београда који чине Исидора Илић и Бошко Простран. Рад групе доплгенгер бави се односом између уметности и политике где се истражују режими покретних слика и модалитети њихове рецепције. Ослањају се на традицију експерименталног и авангардног филма и путем неких поступака који припадају овим традицијама интервенишу у постојеће медијске производе или радове у проширеним кинематографским облицима. Иако су покретне слике њихов основни медијум, њихов рад реализује се кроз текст, инсталације, перформансе, предавања и дискусије. Сви ови медији третирају се у својој материјалности и у односу на друге медије, а као носиоци значењских структура кроз које је структурирана друштвена и политичка реалност.
доплгенгер су учествовали на Sesc_Videobrasil, OSTRALE Biennial O21, Videonale, и представили своје радове у институцијама као што су Музеј савремене уметности Сицилије RISO; Музеј Висбаден; Центар Помпиду; Градски музеј, Амстердам; Галерија Osage, Хонг Конг, Музеј савремене уметности Војводине, као и на филмским фестивалима као што су Међународни филмски фестивал у Ротердаму, Међународни филмски фестивал у Сијетлу, Фестивал документарног филма и видеа у Каселу, EMAF Osnabrück, Међународни фестивал кратког филма у Оберхаузену, фестивал кратког филма Vienna Shorts у Бечу итд. доплгенгер су добитници међународних стипендија и филмских награда, као и Политикине Награде „Владислав Рибникар”. Радови doplgengera налазе се у јавним колекцијама у Србији.

* доплгенгер је српска транскрипција немачке речи doppelgänger, која је уобичајени књижевни израз за познати феномен двојника, а буквално значи „онај који иде двапут”. Doppelgänger је странац, незнанац, аутсајдер, друштвени девијант, свако коме се не зна порекло или има изузетне моћи, а тенденција је да се неко овакав изопшти као зао. Двојник се означава као зао управо због своје различитости и могућности да наруши блиско и познато. Овим се дефинише простор изван доминантног система. На тај начин двојник проналази неизречено и невиђено културе: оно што је ућуткано, учињено невидљивим, учињено „одсутним”. Он прети да разори доминантне структуре, док указује или сугерише да је основ на коме почива културни поредак – целовитог појединца.

www.doplgenger.org