КОЛЕКЦИЈА ОС + АРТАНГЕЛ ▪︎ Пројекција филмова ▪︎ ДКЦ ▪︎ 60. Oктобарски салон
17.00-20.30, Дворана Културног центра Београда, Коларчева 6
Натопљено сољу, скрининг
17.00 Уводно обраћање кустоса, видео, 5′
➤ Артур Жмијевски, Operation Cast Lead (Операција ливено олово), 2009, филм, 22′
➤ Адела Јушић и Лана Чмајчанин, Ја више никада нећу причати o рату, 2011, видео, 10′
*оба филма љубазношћу Културног центра Београда, Колекције Октобарски салон и уметника
/Програм филмова уметника одабраних кроз сарадњу између колекције Artangel, мастер програма Кустоске праксе и колекције Челси колеџа уметности Универзитета у Лондoну и 60. Октобарског салона, Колекције Октобарски салон и Културног центра Београда/
➤ Натопљено сољу, кустоси програма студенти мастер програма Кустоске праксе и колекције Челси колеџа уметности Универзитета у Лондону: Нис Амзи Мурат, Ћининг Баи, Стефани Колклоу, Менгзе Генг, Рикардо Греко, Марија Хереро Техада, Јаћи Лианг, Хејуе Лу, Вењан Ма, Ајуши Рајпут, Кинчуе Шен, Махалија Соберс, Чармејн Ва, Лин Ванђин, Шингченг Шу и Лилијан Санкахо-Луго
➤ Филмови из Колекције Artangel у избору Персиле Катон, Лине Џуверовић и Зоране Ђаковић Миннити
18.00 Мика Ротенберг, Махјад Туси, Remote, (Повучено), 2022, 92′
20.00 Аби Палмер Invents the Weather:Rain, (Измишљање времена: Киша) 2023,12′
Енди Холден и Питер Холден, A Natural History of Nest Building (Историја прављења гнезда), 2017., 31′
*сва три филма љубазношћу Колекције Artangel
Чуварке – Ритуал сестринства, перформанс ▪︎ Мвана ▪︎ 60. Октобарски салон
У четвртак, 31. октобра, у 18 сати, уметница Мвана извешће перформанс Чуварке – Ритуал сестринства у куполи Музеја афричке уметности. Мвана реинтерпретира феминистичко сестринство и ствара ритуал исцељења међу женама. Ритуал се одвија у десет корака: емпатија, солидарност, подршка, поштовање, пријатељство, заштита, јединство, оснажење, исцељење и чување. Сваки корак симболише и прати један стих, а све кулминира колективном песмом под називом Исцељење.
Кореогрaфија:
Мвана
Ко-кореографкиње:
Анђела Жугић
Невена Радуловић
Перформери:
Анђела Жугић
Невена Радуловић
Александра Гачић
Јана Глигоријевић
Марфа Веселова
Марија Стојковић
Ана Марковић
Људмила Коробова
Милица Талеск
Лара Грујин
ТЕКСТИЛНА РАДИОНИЦА ▪︎ Милица Дукић
Четвртак, 31. октобар, 12.00-15.00
Галерија СУЛУЈ, Теразије 26/2
Радионице Милице Дукић пружају учесницима прилику да истраже експерименталне, нетрадиционалне технике веза у окружењу које подстиче отворени разговор, размену искустава и нова познанства.
➤ Позвана је и шира јавност.
Појављивања ▪︎ Трг Републике и ДКЦ ▪︎ 60. Октобарски салон
Програм 26. октобар 2024. у јавном простору испред Културног центра Београда и у Дворани Културног центра Београда
Пројекат ‘Појављивања / Showing Up’ истражује перформативност кроз низ интервенција у јавном простору. Развијен на размеђи филозофије и визуелне уметности и кроз сарадњу уметника Саше Каралића, филозофа Жељка Радинковића, истраживача са Института за филозофију и друштвену теорију у Београду и Културног центра Београда, овај трансдисциплинарни пројекат укључује перформансе, инсталације, јавна излагања и серију кратких филмова.
У оквиру 60. Октобарског салона биће приказана нова верзија пројекта ‘Појављивања / Showing Up’ који се састоји од перформанса на Тргу републике, инсталације на згради Културног центра Београда и сценских интервенција и пројекције филмова у Дворани Културног центра Београда.
Учествују: књижевна критичарка Тамара Крстић, драматуршкиња и филмска критичарка Весна Перић, глумац Слободан Бештић, истраживачи са Института за филозофију и друштвену теорију у Београду, студенти Архитектонског факултета Универзитета у Београду и други.
Програм:
– 17:00 Перформанс на Тргу републике
– 18:00 Интерпретације на сцени Дворане Културног центра Београда и разговор
– 19:00 Приказивање филмова While We Wait / Док чекамо (2023) и Тhe longer we wait / Што дуже чекамо (2024)
Овај пројекат реализован је у сарадњи са Институтом за филозофију и друштвену теорију у Београду, Културним центром Београда, Снежаном Веснић и Архитектонским факултетом Универзитета у Београду.
Перформативност се сматра способношћу говора да делује или да упражњава одређену радњу: језик не служи само за описивање и тумачење света, већ осим тога (или такође) може да функционише и као облик индивидуалног и друштвеног делања. Модерни концепт перформативности језика први је дефинисао филозоф Џон Л. Остин који је установио да постоји разлика између констативног језика, који описује свет и који се може оценити као истинит или лажан, и перформативног језика, који нешто чини у свету.
Пројекат ‘Појављивања’ ће поћи од те Остинове тезе, али ће бити отворен и за друге релевантне теоретске концепте, превасходно оне који излазе из оквира аналитичког приступа и постављају питања о контекстуалности и интерпретативности. Акценат ће бити на улози перформативности у активној, друштвеној конструкцији стварности. Пројекат је постављен као стално преклапање и прожимање теорије и (уметничке) праксе у различитим формама њиховог јавног појављивања и на три различите локације: прво на улици (интервенције), а онда и у институцији (радионице) и на сцени (филм или позоришни комад). Све три локације биће коришћене и као физичка места и као концептуални оквири.
Саша Каралић је ликовни уметник и писац. Најприсутнија тема у његовом раду је однос јавног дискурса према владајућој идеологији. Његов први роман Три знака круга објавила је београдска Геопоетика 2020. године. Каралић је редовни предавач на уметничкој академији Геррит Риетвелд у Амстердаму.
РАДИОНИЦА ЗА ДЕЦУ „ТРАГ“ ▪︎ 60. Октобарски салон
ТЕРМИН: субота, 26. октобар, у 15 сати, ДКЦ
УЗРАСТ: деца нижих разреда основне школе (7-11 година)
ТРАЈАЊЕ: 90 минута
АУТОРКА И ВОДИТЕЉКА: Бојана Лукић, визуелна уметница
Током радионице „Траг“, чија је тема наслов једне од концепција овогодишњег Октобарског салона, деца ће најпре имати прилику да се упознају са кратком историјом манифестације, а након обиласка изложбе у просторијама ликовне галерије КЦБ, наставак радионице биће у просторијама Дворане Културног центра Београда. Учесници ће замислити да су уметници и кроз креатвне задатке осмишљавати, а затим и правити у малим кутијама од различитих материјала свој идеалан атеље/студио за рад.
Пријављивање учесника (узраста од 7 до 11 година) је обавезно због ограниченог броја места на адресу: luk79yu@yahoo.com
Напомена: место окупљања је Ликовна галерија Културног центра београда у Кнез Михаиловој бр. 6! Након гледања изложбе прелази се у простор Дворане Културног центра Београда у Коларчевој 6, где ће се одржати сама радионица.
ПРВИ ДЕО: 60. Октобарски салон
Након обиласка изложбе, учесници ће имати прилику да се упознају са кратком историјом саме манифестације. Деца ће сазнати зашто су уметнички атељеји, студији и изложбени простори неопходни уметницима и зашто је изузетно значајно да уметност има публику.
ДРУГИ ДЕО: Уметнички простори
Сваки учесник ће добити клупче канапа којим ће обележити свој „радни простор“ у оквиру већ обележених површина. Током игре „Ускочи у мој простор“ биће у прилици да сазнају како се неки простори преклапају и зашто је то корисно, а уједно зашто је важно да имамо довољно места за сопствени рад.
ТРЕЋИ ДЕО: Мој атеље
У трећем делу радионице, свако дете ће добити по једну кутију различитих димензија и потребан материјал (пластелин, колаж папир, алуминијум и др.материјале) и правиће макете својих атељеа.
Након завршене радионице сваки учесник ће моћи да понесе свој рад кући.
Ствари се распадају ▪︎ Jавно предавање, Алфредо Хар ▪︎ 60. Октобарски салон
24.10.2024., 18:00
Дворана Културног центра
Алфедо Хар је, кроз свој целокупни опус, проблематизовао питање асиметрије моћи између Запада и глобалног Југа, бавио се друштвеном (не)правдом и (не)једнакошћу, статусом угрожених и обесправљених и постављао питање: шта уметник може да учини? Која је улога уметничких простора? Која је вредност културе? Да ли интелектуалци ичему служе? Кроз предавање ће представити неке од својих пројеката, почев од парафразе Беуyс-ове једначине „Уметност = Капитал“ коју Џар трансформише у „Култура = Капитал“.
————–
Алфредо Хар је уметник, архитекта и филмски аутор који живи и ради у Њујорку. Његови радови су често излагани широм света. Учествовао је на бијеналима у Венецији (1986, 2007, 2009, 2013) и Сао Паолу (1987, 1989, 2010, 2021), као и на documenta у Каселу (1987, 2002). Oвај уметник реализовао је више од седамдесет пет јавних интервенција широм света. О његовом раду објављено је преко шездесет пет монографских публикација. Био је стипендиста фондација Гугенхајм (1985) и Макартур (2000). Добитник је Хирошима награде за уметност за 2018. и Награде Хаселблад за 2020. годину. Добио је и Четврту медитеранску награду „Албер Ками” за 2024. годину. Његови радови налазе се у колекцијама Музеја савремене уметности и Музеја Гугенхајм, Њујорк; Уметничког института Чикага и Музеја савремене уметности, Чикаго; Музеја MOCA и LACMA, Лос Анђелес; MASP, Музеја уметности, Сао Паоло; Галерије Тејт, Лондон; Центра Жорж Помпиду, Париз; Националне галерије, Берлин; музеја Stedelijk, Амстердам; Centro Reina Sofia, Мадрид; Moderna Museet, Стокхолм; MAXXI и MACRO, Рим; Музејa савремене уметности Луизијана, Хумлебек; MAK и MUMOK, Беч; Градског музеја савремене уметности, Хирошима и Музеја савремене уметности, Токушима, те у М+, Хонг Конг; МОНА, Тасманија, и на десетине других приватних и јавних колекција широм света.
УМЕТНИЧКИ ПРОТЕСТ: ГДЕ СУ НАШИ ПРОСТОРИ ЗА РАД? ▪︎ 60. Октобарски салон
„Где су наши простори за рад?“, питање је које грађани Београда имају прилике да виде и на билбордима током трајања манифестације. Реч је о раду Нине Ивановић на коме су приказане зграде БИГЗ и Југошпед, простори чија пренамена значи одлазак уметника из њих. Уметници Лидија Делић, Нина Ивановић, Немања Николић и Марија Шевић организоваће тим поводом партиципативни перформанс којим ће скренути пажњу на ову тему, у среду, 23. октобра, у 18 сати. Сви су позвани!
———————-
Лидија Делић (Црна Гора) живи и ради у Београду. Дипломирала је на Факултету ликовних уметности у Београду (2010), на Сликарском одсеку, а докторске студије из мултимедијске уметности завршила на Универзитету уметности у Београду (2015). Једна је од оснивачица Уметничког колектива У10, а од 2012. године са још шесторо колега води Уметнички простор У10. Од 2021, ради на Факултету ликовних уметности у Београду као доцент. Њени радови су део многобројних приватних и јавних збирки. Излагала је на више заједничких и самосталних изложби у земљи и иностранству укључујући самосталне изложбе Still, life (Ипак живот), Галерија АЛБА, Беч (2023); The Ordinary Things, ICA Sofia, Софија (2022); With luck, there’ll be no more dreams, Еугстер || Београд (2021); Too Soon, Too Late, Манифесто Београд (2020); The West Island, Дом омладине, Београд (2018). Године 2018. излагала је на 57. Октобарском салону у Београду. Године 2017, представљала је Србију на 18. Међународном бијеналу младих уметника Европе и Медитерана (BJCEM) у Тирани, Албанија. Била је финалисткиња Награде „Димитрије Башичевић Мангелос” за 2017. Године 2019, Лидија је учествовала у резиденцијалном програму у Њујорку, који су организовали Пројекат Балкан и Швајцарски институт у Њујорку. Била је представница Црне Горе на 59. Бијеналу уметности у Венецији 2022. године. Уметничка пракса Лидије Делић концептуално и структурно се заснива на интермедијалним истраживањима повезаности и односа између унутрашњих менталних процеса и простора који их окружују. Полазиште за овај приступ јесте идеја да не можемо разумети свет око нас као систем предефинисаних објеката и концепата које затим рационално бирамо, већ као густо испреплетану мрежу недовршених процеса, у којој је стабилност ствари само рефлексија стабилности њихове слике. Њен рад отвара бројне перспективе и интерпретације, уводећи посматрача у пропусни и слојевити свет који не прихвата да буде сведен на јасне и дефинисане границе.
www.lidijadelic.com
Нина Ивановић (Београд, Србија, 1986) дипломирала је 2010. године на Факултету ликовних уметности у Београду, Одсек сликарство. Нина ради у медијима као што су цртеж, фотографија, инсталација и скулптура истражујући теме и места која је окружују. Имала је прилику да своје радове представи на многобројним групним изложбама, као што су 57. Октобарски салон, Београд (2018); Shared meanings, Галерија ШКУЦ, Љубљана (2019); Image Mouvement. Paris – Subotica, Савремена галерија Суботица (2021) и 44. Црногорски ликовни салон, Цетиње (2022). Међу њеним самосталним изложбама, издвајају се Ударени знакови, јавно излагање, забране, Галерија Дома омладине у Београду (2019) и Немирне воде, Галерија Новембар, Београд, 2020/21). Године 2014. добила је награду Фондације „Владимир Величковић”, а 2018. награду 57. Октобарског салона. Радове је излагала и на јавним местима: Пејзаже у италијанском граду Виторио Венето у склопу изложбе When Peace Erupts (Кад наступи ерупција мира, 2018); светлосну инсталацију Перачи прозора (2019) у Културном центру Београда, а инсталацију од бакра под називом Брод (одсечак 1101) на фасади Катедре за бродоградњу Машинског факултета у Београду (2023). Једна је од оснивачица Уметничког колектива У10, а од 2012. године са још шесторо колега води Уметнички простор У10. Живи и ради у Београду.
www.ninaivanovic.com
Немања Николић (Србија, 1987) дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду 2010. године, на Сликарском одсеку. Докторске студије завршио је на истом факултету 2019. године. Ради као доцент на Факултету ликовних уметности у Београду. Немања Николић је оснивач Уметничког простора У10 у Београду, независног простора који воде уметници, а који је посвећен пружању подршке младим савременим уметницима. Међу Немањине самосталне изложбе убрајају се оне у Ликовној галерији Културног центра Београда; Galerie Dix9 – Hélène Lacharmoise, Париз; Музеју савремене уметности Црне Горе, Подгорица; Galerie ERD, Сеул; Галерији Рима, Београд и Крагујевац; Галерији Б2, Београд; Уметничком простору У10, Београд итд. Учествовао је и у бројним колективним изложбама у земљи и иностранству: Caixa Forum, Мадрид и Барселона; Kunsthal KadE, Амерсфорт; Kunstlerhaus, Беч; 56. и 57. Октобарски салон, Београд; 20. Бијенале уметности у Панчеву, Традиционални 45. Црногорски ликовни салон на Цетињу, Cinémathèque française, Париз итд. Добио је више уметничких награда, као што су Награда за цртеж Удружења ликовних уметника Србије (2021), Награда за цртеж Фондације „Владимир Величковић” (2011), Специјална награда за мурал и зидну инсталацију Raiffeisen банке и Галерије 12HUB (2013), Награда за изузетну креативну иновацију Фондације „Милош Бајић” (2009) итд. Његови радови могу се наћи у многим приватним и јавним колекцијама, као што су колекције ABN AMRO, Амстердам, Музеја наративне уметности Лукас, Лос Анђелес, Фондације WAP, Сеул, колекција Ekard, Хаг, Колекција JMS , Париз, Колекција Октобарски салон, Уметничка колекција Wiener, Теленорова колекција из Београда итд.
www.nemanjanikolic.com
Марија Шевић (Аранђеловац, 1987) живи и ради у Београду. Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 2011. године. Усавршавала се на Академији лепих уметности у Монпељеу, и као стипендисткиња француске владе боравила је на Академији лепих уметности у Паризу у класи професора Клода Клоскија и Џејмса Рајлија. Суоснивачица је Уметничког простора и Колектива У10, где од 2012. године ради на уређивању програма.
Добитница је стипендије за уметничку резиденцију Hafenkombinat у Лајпцигу (2024), SIM резиденцију у Рејкјавику (2021) и Cité Internationale Des Arts у Паризу (2019). Представила се на самосталним и групним изложбама међу којима су: Ноћни успон, Non Canonico, Београд (2022); Сусрети, Галерија Рима, Крагујевац (2021); Сањари, Француски културни центар, Београд (2021); Shants d’amour, DIX9, Париз (2019); Shared Meanings, Галерија ШКУЦ, Љубљана (2019); Balkan Party, MAC Gallery, Рим (2017); Heterotopia, Serbian House, Лондон (2017); Unsafe Colors, Studio 106 L.A., Лос Анђелес (2016); Parallel Vienna, Беч (2015); ЛИСТЕ – Art Fair Basel, Базел (2015); Giorni Felici, Casa Testori, Милано (2014) и Na Cidade Deserta, Алијанс франсез, Бразилија (2013). Њен рад део је многих приватних и јавних колекција.
www.marijasevic.com
DREAM CLUB ▪︎ Радио-станица и студио ▪︎ КЛУБ АКАДЕМИЈА ▪︎ 60. Октобарски салон
Током трајања 60. Октобарског салона, Франческо Фонаси је домаћин радио-станице DREAM CLUB/PUBLIC ILLEGAL, који је пројектовао у простору бившег клуба Академија. Ово је студио за FM радиодифузију, простор за звучне перформансе и соба за слушање. FM таласи одавде се емитују седам дана у недељи.
➤ Студио је отворен за публику сваког дана, у Рајићевој 10, од 13.00 до 18.00.
➤ Стриминг 24/7: www.spettro.info
Догађаји:
➤ Понедељак, 21. октобар
16.00-18.00 Академија Legacy Revisited, радио-емисија о историји клуба Академија и емисији Радио Шишмиш Миомира Грујића Флеке
Модератор: Тома Грујић
➤ Среда, 23. октобар
уживо од 13.00 до 18.00
Dream Klub Radio Festival, целодневни фестивал
Води: Бане Јованчевић
————————————-
Франческо Фонаси (Бреша, Италија, 1986) живи и ради у Бреши. Он је сонични уметник, независни истраживач и музичар, активан је на пољу звучног перформанса, трансмисионе/трансмедијалне уметности и експерименталне музике од половине прве деценије овог века. Рад Франческа Фонасија истражује динамику слушања и механизме аудио перцепције и испитује њихове границе и потенцијале, а представљен је – у виду акција, снимака, просторних конфигурација, радио-пројеката, слушалачких сеанси, скулптурних прототипа, инсталација и стварања аудиовизуала/чулних простора – у различитим независним просторима, институцијама, музејима и на фестивалима широм Европе, Азије и САД.
Међу интернационалним установама које су подржале и продуцирале његове радове су: Museion, Бозен; EMS – Elektronik Musik Studios, Стокхолм; Palais de Tokyo, Париз; El Eco, Мексико Сити; MAXXI, MACRO, Auditorium Parco della Musica, Квадријенале, Рим; Музеј Roskilde, Копенхаген; InterArtCenter, Малме; OMI Foundation, Њујорк; Corge/Kohjii International, Њу Делхи; Centrale FIES, Дро; Фондација „Емили Харви”, Њујорк и CoCA, Торуњ.
Као музичар, као солиста или у оквиру више сарадничких пројеката, свирао је у бројним европским дворанама и на фестивалима, међу којима су: LUFF, Лозана (2019); Transmissions Festival, Равена (2022); Robot Festival, Болоња; Heart of Noise, Инсбрук (2023); Braille Satellite, Виљнус (2019); Полија, Београд (2024); Cosmic Gathering, Кемниц (2022), Troglobatem Festival, Штутгарт (2019) и Club Cocoon, Брисел (2022).
Године 2018. био је кооснивач и од тада је и уметнички кодиректор независног простора/истраживачке звучне лабораторије/радијске платформе/клуба Spettro (www.spettro.info) у Бреши, који је део европског круга музичара и звучних уметника изван тржишта главног тока. Од 2015. део је управе независне издавачке куће Villa Recordings.
ХОТЕЛ ГЛОБО ▪︎ Килуанжи Киа Хенда ▪︎ 60. Октобарски салон
21.10.2024., 20:00
Дворана Културног центра
Хотел Глобо – Колективно испољавање слободе у центру Луанде, пројекција
Уводна реч: Килуанжи Киа Хенда
Дискусија пре филма и пројекција
Fuckin’Globo је била годишња смотра која је покренута у децембру 2015. године, имала седам издања и преко 30 уметника, укључујући младе и неафирмисане таленте. На овим догађајима који су се одржавали у Хотелу Глобо, приказано је 75 радова – инсталација, перформанса и видео радова. Као независна, непрофитна иницијатива коју су финансирали уметници, манифестација је неговала радикалну мисао и бавила се политичким и друштвеним проблемима на савременој уметничкој сцени Луанде. Фокус ове манифестације такође је био и на мање уобичајеним уметничким дисциплинама као што су перформанс, видео и инсталација.
——————
Килуанжи Киа Хенда (Ангола, 1979) живи и ради у Луанди. У својој пракси, користи уметност као средство преношења и грађење историје и истражује фотографију, видео, перформанс, инсталацију, објектну скулптуру, музику и авангардно позориште као начине за материјализовање фиктивних наратива и пребацивање чињеница у друге временске оквире и борбе. Помоћу хумора и ироније, уметник представља сложене теме као што су идентитет, политика и перцепција постнезависности и модерности у Африци. Радећи у первертираном саучесништву са историјским наслеђем, опажа процесе апропријације и манипулације јавним просторима и грађевинама као другачије конструкције колективног сећања. У претходним годинама, његове радове су приказали и наручили: 60. Бијенале у Венецији; Serpentine Galleries, Лондон; Haus der Kulturen der Welt (HKW), Берлин; Центар Жорж Помпиду, Париз; Музеј Мигрос, Цирих; Међународни филмски фестивал у Ротердаму; 2. Бијенале у Лумумбашију; 12. Бијенале у Гвангџоуу; Тејт Модерн, Лондон; Музеј Гугенхајм, Билбао; 3. Тријенале Новог музеја, Њујорк; 11. Бијенале у Дакару; Скупштина Бергена – 1. Бијенале у Бергену; Tamayo Museum, Мексико; 29. Бијенале у Сао Паолу (2010); 52. Бијенале у Венецији – Афрички павиљон (2007), Тријенале у Луанди (2007) итд. Године 2012, Киа Хенда је освојио Националну награду за културу и уметност, коју додељује Министарство културе Анголе, а 2014. године амерички часопис Foreign Politics уврштио га је међу 100 водећих глобалних мислилаца. Године 2017, освојио је Уметничку награду Frieze Artist Award, а 2019. одабран је за пројекат Unlimited Basel.
ИЗБОР ИЗ ПРОГРАМА 60. ОКТОБАРСКОГ САЛОНА
Сви изложбени простори 60. Октобарског салона отварају се у недељу, 20. октобра, у 13 сати, a током шест недеља трајања манифестације публику очекују бројне изложбе и програми на којима учествује више од четрдесет домаћих и страних уметника.
Kaко је најаваљено на конференцији за медије, одржаној у петак, 18. октобра, у Дворани Културног центра Београда, током више од месец дана трајања 60. Октобарског салона, од 20. октобра до 1. децембра, на девет локација и у јавним просторима у граду, одвијаће се бројни програми у различитим форматима: читања, разговори, дискусије, радионице, перформанси и предавања.
Улаз на све изложбе и програме је слободан, а овогодишње локације су: три галерије Културног Центра Београда (Ликовна галерија, Галерија Артгет и Гaлерија Podroom), Павиљон на Цветном тргу, Галеријa ФЛУ, бивши клуб Академија, Галерија УЛУС, Галерија СУЛУЈ, Салон Музеја града Београда, Музеј афричке уметности, излози
Француског института и јавни простори у граду.
Пре званичног отварања манифестације, у петак, 18. октобра, испред Културног центра Београда организован је перформанс 7x70 – Оброк, чији су аутори Луси и Хорхе Орта. Ручак у јавном простору за 200 званица, испред Културног центра Београда, окупио је неке од актера на јавној, политичкој и културној сцени Београда, са
идејом да „сести за исти сто, поделити хлеб и храну“ може бити начин скретања пажње на неке од горућих проблема са којима се суочавају уметници и културни радници код нас. Овај рад део је кустоске концепције Траг, која кроз разноврсност радова и интервенција шаље поруку о неопходности обезбеђивања простора у којима уметници могу да стварају, и који су важни за подстицај и развој уметничке и културне сцене. Поред овог концепта, Октобарски салон чине још две паралелне линије: Естетикеvсусрета преиспитују шта проистиче из размена страних и домаћих аутора, дељења и удруживања, док се концепт Нада је дисциплина фокусира на наш савремени доживљај посла, на бескорисност рада и на везу рада и уметности.
Луткарска представа Даниеле Ортиз, уметнице из Перуа, која ће бити представљена премијерно на тргу иcпред павиљона Цвијете Зузорић на Дан отварања, у недељу, 20. октобра, на алегоричан начин прича о неопходности борбе за слободну реч, израз, поглед на свет и живот уметности која се критички односи према економским,
политичким и друштвеним императивима либералног капитализма.
„Где су наши простори за рад?“, питање је које грађани Београда имају прилике да виде и на билбордима током трајања манифестације. Реч је о раду Нине Ивановић на коме су приказане зграде БИГЗ и Југошпед, простори чија пренамена значи одлазак уметника из њих. Уметници ће на Цветном тргу, тим поводом, 23. октобра организовати партиципативни перформанс којим ће скренути пажњу на ову тему.
Видео рад Вредност одсуства Адријана Мелиса, говори о неповерењу према социјалистичком економском моделу Кубе, где су јавни службеници због ниских плата измишљали изговоре да изостану са посла. Мелис одлучује да плаћа те изговоре дајући људима за продукцију видео рада тачно онолико новца колико вреди њихово одсуство са посла.
Чланови домаћег колектива Караван инспирисани су меморабилијама које проналазе у ромском насељу Баир, где Караванци на зидовима породичних кућа музичара стварају мурале, уз препоруке и сугестије Баираца. Снимак пејзажа термита уметничког дуа доплгенгер је есеј у коме аутори посматрају слике прошлости рудара у социјалистичком друштву, поредећи их са скривеном сликом рударења у капиталистичком друштву.
Килуанжи Kиа Хенда, уметник из Луанде, приказаће у Дворани Културног центра Београда (ДКЦ) филм о политичким и друштвеним проблемима на савременој уметничкој сцени Луанде, а уметница Мвана из Анголе извешће перформанс Чуварке - ритуал сестринства у Музеју афричке уметности.
Гост Београда је и Алфредо Хар, сликар, уметник и архитекта, који ће у ДКЦ одржати јавно предавање Ствари се распадају.
Програм ће чинити и неколико радионица за децу, у Дворани Културног центра Београда и у Музеју афричке уметности.
⫸ Детаљан програм: https://oktobarskisalon.org/program/
---------------------------------------------------------------
⫸ Уметници и учесници 60. Октобарског салона:
Траг
Алдо Ђаноти, Алесандра Савиоти, Алфредо Хар, Данијела Ортиз, Колектив Министарство простора, Лидија Делић, Марија Шевић, Немања Николић и Нина Ивановић, Луси + Хорхе Орта, Марија Ајхорн, Удружење ликовних уметника Србије (УЛУС), Франческо Фонаси
Естетика(е) сусрета
Ане Имхоф, Аника Карс, Биљана Ђурђевић, Дамир Радовић, Еди Дибјан, Иван Шулетић, Јепе Хејн, Јеспер Јуст, Кјанга Хам, Малгожата Мирга-Тас, Малек Гнаоуи, Марина Марковић, Никола Димитровић, Рандолфо Ламонијер
Нада је дисциплина
Адријан Мелис Соса, Даринка Поп-Митић, доплгенгер, И други (And Others): Уродњене политике и праксе уметничких колектива, Јелена Савић, Караван, Катрин Бем и Јелена Мицић, Килуанжи Кија Хенда, Мвана, Милица Дукић, Милица Ружичић, Читалачка група за феминистичко трајање (FDRG)
--------------------------------------------------------------------------------------
⫸ Контакт за медије:
Љиљана Илић, координаторка за комуникацију и медије
+381.63.368.335
ljiljana.ilic@kcb.org.rs