Лидија Делић, Марија Шевић, Немања Николић и Нина Ивановић

Лидија Делић (Црна Гора) живи и ради у Београду. Дипломирала је на Факултету ликовних уметности у Београду (2010), на Сликарском одсеку, а докторске студије из мултимедијске уметности завршила на Универзитету уметности у Београду (2015). Једна је од оснивачица Уметничког колектива У10, а од 2012. године са још шесторо колега води Уметнички простор У10. Од 2021, ради на Факултету ликовних уметности у Београду као доцент. Њени радови су део многобројних приватних и јавних збирки.
Излагала је на више заједничких и самосталних изложби у земљи и иностранству укључујући самосталне изложбе Still, life (Ипак живот), Галерија АЛБА, Беч (2023); The Ordinary Things, ICA Sofia, Софија (2022); With luck, there’ll be no more dreams, Еугстер || Београд (2021); Too Soon, Too Late, Манифесто Београд (2020); The West Island, Дом омладине, Београд (2018). Године 2018. излагала је на 57. Октобарском салону у Београду. Године 2017, представљала је Србију на 18. Међународном бијеналу младих уметника Европе и Медитерана (BJCEM) у Тирани, Албанија. Била је финалисткиња Награде „Димитрије Башичевић Мангелос” за 2017. Године 2019, Лидија је учествовала у резиденцијалном програму у Њујорку, који су организовали Пројекат Балкан и Швајцарски институт у Њујорку. Била је представница Црне Горе на 59. Бијеналу уметности у Венецији 2022. године.
Уметничка пракса Лидије Делић концептуално и структурно се заснива на интермедијалним истраживањима повезаности и односа између унутрашњих менталних процеса и простора који их окружују. Полазиште за овај приступ јесте идеја да не можемо разумети свет око нас као систем предефинисаних објеката и концепата које затим рационално бирамо, већ као густо испреплетану мрежу недовршених процеса, у којој је стабилност ствари само рефлексија стабилности њихове слике. Њен рад отвара бројне перспективе и интерпретације, уводећи посматрача у пропусни и слојевити свет који не прихвата да буде сведен на јасне и дефинисане границе.

www.lidijadelic.com

Нина Ивановић (Београд, Србија, 1986) дипломирала је 2010. године на Факултету ликовних уметности у Београду, Одсек сликарство. Нина ради у медијима као што су цртеж, фотографија, инсталација и скулптура истражујући теме и места која је окружују. Имала је прилику да своје радове представи на многобројним групним изложбама, као што су 57. Октобарски салон, Београд (2018); Shared meanings, Галерија ШКУЦ, Љубљана (2019); Image Mouvement. Paris – Subotica, Савремена галерија Суботица (2021) и 44. Црногорски ликовни салон, Цетиње (2022). Међу њеним самосталним изложбама, издвајају се Ударени знакови, јавно излагање, забране, Галерија Дома омладине у Београду (2019) и Немирне воде, Галерија Новембар, Београд, 2020/21). Године 2014. добила је награду Фондације „Владимир Величковић”, а 2018. награду 57. Октобарског салона. Радове је излагала и на јавним местима: Пејзаже у италијанском граду Виторио Венето у склопу изложбе When Peace Erupts (Кад наступи ерупција мира, 2018); светлосну инсталацију Перачи прозора (2019) у Културном центру Београда, а инсталацију од бакра под називом Брод (одсечак 1101) на фасади Катедре за бродоградњу Машинског факултета у Београду (2023). Једна је од оснивачица Уметничког колектива У10, а од 2012. године са још шесторо колега води Уметнички простор У10. Живи и ради у Београду.

www.ninaivanovic.com

Немања Николић (Србија, 1987) дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду 2010. године, на Сликарском одсеку. Докторске студије завршио је на истом факултету 2019. године. Ради као доцент на Факултету ликовних уметности у Београду. Немања Николић је оснивач Уметничког простора У10 у Београду, независног простора који воде уметници, а који је посвећен пружању подршке младим савременим уметницима. Међу Немањине самосталне изложбе убрајају се оне у Ликовној галерији Културног центра Београда; Galerie Dix9 – Hélène Lacharmoise, Париз; Музеју савремене уметности Црне Горе, Подгорица; Galerie ERD, Сеул; Галерији Рима, Београд и Крагујевац; Галерији Б2, Београд; Уметничком простору У10, Београд итд. Учествовао је и у бројним колективним изложбама у земљи и иностранству: Caixa Forum, Мадрид и Барселона; Kunsthal KadE, Амерсфорт; Kunstlerhaus, Беч; 56. и 57. Октобарски салон, Београд; 20. Бијенале уметности у Панчеву, Традиционални 45. Црногорски ликовни салон на Цетињу, Cinémathèque française, Париз итд.
Добио је више уметничких награда, као што су Награда за цртеж Удружења ликовних уметника Србије (2021), Награда за цртеж Фондације „Владимир Величковић” (2011), Специјална награда за мурал и зидну инсталацију Raiffeisen банке и Галерије 12HUB (2013), Награда за изузетну креативну иновацију Фондације „Милош Бајић” (2009) итд. Његови радови могу се наћи у многим приватним и јавним колекцијама, као што су колекције ABN AMRO, Амстердам, Музеја наративне уметности Лукас, Лос Анђелес, Фондације WAP, Сеул, колекција Ekard, Хаг, Колекција JMS , Париз, Колекција Октобарски салон, Уметничка колекција Wiener, Теленорова колекција из Београда итд.

www.nemanjanikolic.com

Марија Шевић (Аранђеловац, 1987) живи и ради у Београду. Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 2011. године. Усавршавала се на Академији лепих уметности у Монпељеу, и као стипендисткиња француске владе боравила је на Академији лепих уметности у Паризу у класи професора Клода Клоскија и Џејмса Рајлија. Суоснивачица је Уметничког простора и Колектива У10, где од 2012. године ради на уређивању програма.
Добитница је стипендије за уметничку резиденцију Hafenkombinat у Лајпцигу (2024), SIM резиденцију у Рејкјавику (2021) и Cité Internationale Des Arts у Паризу (2019). Представила се на самосталним и групним изложбама међу којима су: Ноћни успон, Non Canonico, Београд (2022); Сусрети, Галерија Рима, Крагујевац (2021); Сањари, Француски културни центар, Београд (2021); Shants d’amour, DIX9, Париз (2019); Shared Meanings, Галерија ШКУЦ, Љубљана (2019); Balkan Party, MAC Gallery, Рим (2017); Heterotopia, Serbian House, Лондон (2017); Unsafe Colors, Studio 106 L.A., Лос Анђелес (2016); Parallel Vienna, Беч (2015); ЛИСТЕ – Art Fair Basel, Базел (2015); Giorni Felici, Casa Testori, Милано (2014) и Na Cidade Deserta, Алијанс франсез , Бразилија (2013). Њен рад део је многих приватних и јавних колекција.

www.marijasevic.com