РАДИОНИЦА ЗА ДЕЦУ „ЕСТЕТИКЕ СУСРЕТА“ ▪︎ 60. Oктобарски салон
ТЕРМИН: субота, 2. новембар, у 15 сати, Културни центар Београда
УЗРАСТ: деца нижих разреда основне школе (од 7 до 11 година)
ТРАЈАЊЕ: 90 минута
АУТОРКА И ВОДИТЕЉКА: Бојана Лукић, визуелна уметница
Током радионице „Естетике сусрета“, чија је тема наслов једне од концепција овогодишњег Октобарског салона, деца ће обићи изложбу у просторијама Галерије Podroom, а наставак радионице ће бити реализован у просторијама Дворане Културног центра Београда. Током сусрета, учесници ће се упознати уз игру „Тихи разговор“, затим ћемо инспирисани изложеним видео радовима креирати заједничку необичну музичку композицију, и у трећем делу радионице цртати радове на којима ће наш сусрет остати забележен бојом.
Пријављивање учесника (узраста од 7 до 11 година) је обавезно због ограниченог броја места на адресу: luk79yu@yahoo.com
Напомена: Место окупљања Ликовна галерија Културног центра Београда у Кнез Михаиловој бр. 6! Након гледања изложбе у Галерији Podroom прелази се у простор Дворане Културног центра Београда, у Коларчевој 6, где ће се одржати радионица.
ПРВИ ДЕО: Тихи сусрети
Након обиласка изложбе, учесници ће имати прилику да се упознају кроз игру „Тихи разговор“. Деца ће бити подељена у парове и сваки пар ће добити креативан задатак (тему дијалога), који ће пантомимом одглумити на духовит начин.
ДРУГИ ДЕО: Музички сусрети
Сваки учесник ће добити картицу из игре Lyra-immaginare suoni и уз кратко увежбавање, сви заједно ћемо креирати нову музичку композицију.
ТРЕЋИ ДЕО: Обојени сусрети
У трећем делу радионице, сусрет ће бити забележен кроз боје. Цртаћемо по један заједнички рад, коji ћемо по завршетку поделити на пола и у другој половини оставити пријатељски траг у другој боји.
ПОТРЕБАН МАТЕРИЈАЛ: музички инструменти, пастел папир, фломастери, уљане пастеле, маказе
МСУ Лион и Колекција Октобарски салон ▪︎ Пројекција филмова и разговор ▪︎ 60. Октобарски салон
Размена програма Музеја савремене уметности, Лион / Колекција Октобарски салон, Београд
Желимир Жилник: Рани радови, 1969, 35 мм, ц/б, 87’
Бојан Фајфрић: Узрок смрти, 2015, HD видео, 13′
Милица Ракић: Ред, да те нема, требало би да си измишљен, 2023, филм, 20′
Селекција радова из Збирке Октобарског салона, који се фокусирају на домаће и регионалне уметнике у избору кустоскиње Зоране Ђаковић Миннити, представља ауторе којима су покретне слике примарни медиј, а који користе уметнички гест као облик критичког мишљења, јавног говора и упућивања на југословенско културно наслеђе.
Више информација можете наћи ОВДЕ.
ВОЂЕЊЕ КРОЗ ИЗЛОЖБЕ ▪︎ 60. Октобарски салон
У суботу, 2. новембра, у 13 часова, организује се вођење кроз изложбе на три локације на којима се одвија Октобарски салон. Кроз три галерије Културног центра Београда (Ликовна галерија, Галерија Артгет и Галерија Podroom) публику ће водити историчарка уметности Дуња Бркић; у Салону Музеју града Београда кроз изложбу ће водити историчар уметности Владимир Бјеличић, док ће у Музеју афричке уметности посетициома изложбу представити историчарка уметности Бојана Милашиновић.
➤ Вођења се организују сваке суботе у исто време, паралелно у различитим просторима.
➤ Улаз на све изложбе је слободан.
КОЛЕКЦИЈА ОС + АРТАНГЕЛ ▪︎ Пројекција филмова ▪︎ ДКЦ ▪︎ 60. Oктобарски салон
17.00-20.30, Дворана Културног центра Београда, Коларчева 6
Натопљено сољу, скрининг
17.00 Уводно обраћање кустоса, видео, 5′
➤ Артур Жмијевски, Operation Cast Lead (Операција ливено олово), 2009, филм, 22′
➤ Адела Јушић и Лана Чмајчанин, Ја више никада нећу причати o рату, 2011, видео, 10′
*оба филма љубазношћу Културног центра Београда, Колекције Октобарски салон и уметника
/Програм филмова уметника одабраних кроз сарадњу између колекције Artangel, мастер програма Кустоске праксе и колекције Челси колеџа уметности Универзитета у Лондoну и 60. Октобарског салона, Колекције Октобарски салон и Културног центра Београда/
➤ Натопљено сољу, кустоси програма студенти мастер програма Кустоске праксе и колекције Челси колеџа уметности Универзитета у Лондону: Нис Амзи Мурат, Ћининг Баи, Стефани Колклоу, Менгзе Генг, Рикардо Греко, Марија Хереро Техада, Јаћи Лианг, Хејуе Лу, Вењан Ма, Ајуши Рајпут, Кинчуе Шен, Махалија Соберс, Чармејн Ва, Лин Ванђин, Шингченг Шу и Лилијан Санкахо-Луго
➤ Филмови из Колекције Artangel у избору Персиле Катон, Лине Џуверовић и Зоране Ђаковић Миннити
18.00 Мика Ротенберг, Махјад Туси, Remote, (Повучено), 2022, 92′
20.00 Аби Палмер Invents the Weather:Rain, (Измишљање времена: Киша) 2023,12′
Енди Холден и Питер Холден, A Natural History of Nest Building (Историја прављења гнезда), 2017., 31′
*сва три филма љубазношћу Колекције Artangel
Чуварке – Ритуал сестринства, перформанс ▪︎ Мвана ▪︎ 60. Октобарски салон
У четвртак, 31. октобра, у 18 сати, уметница Мвана извешће перформанс Чуварке – Ритуал сестринства у куполи Музеја афричке уметности. Мвана реинтерпретира феминистичко сестринство и ствара ритуал исцељења међу женама. Ритуал се одвија у десет корака: емпатија, солидарност, подршка, поштовање, пријатељство, заштита, јединство, оснажење, исцељење и чување. Сваки корак симболише и прати један стих, а све кулминира колективном песмом под називом Исцељење.
Кореогрaфија:
Мвана
Ко-кореографкиње:
Анђела Жугић
Невена Радуловић
Перформери:
Анђела Жугић
Невена Радуловић
Александра Гачић
Јана Глигоријевић
Марфа Веселова
Марија Стојковић
Ана Марковић
Људмила Коробова
Милица Талеск
Лара Грујин
ТЕКСТИЛНА РАДИОНИЦА ▪︎ Милица Дукић
Четвртак, 31. октобар, 12.00-15.00
Галерија СУЛУЈ, Теразије 26/2
Радионице Милице Дукић пружају учесницима прилику да истраже експерименталне, нетрадиционалне технике веза у окружењу које подстиче отворени разговор, размену искустава и нова познанства.
➤ Позвана је и шира јавност.
Појављивања ▪︎ Трг Републике и ДКЦ ▪︎ 60. Октобарски салон
Програм 26. октобар 2024. у јавном простору испред Културног центра Београда и у Дворани Културног центра Београда
Пројекат ‘Појављивања / Showing Up’ истражује перформативност кроз низ интервенција у јавном простору. Развијен на размеђи филозофије и визуелне уметности и кроз сарадњу уметника Саше Каралића, филозофа Жељка Радинковића, истраживача са Института за филозофију и друштвену теорију у Београду и Културног центра Београда, овај трансдисциплинарни пројекат укључује перформансе, инсталације, јавна излагања и серију кратких филмова.
У оквиру 60. Октобарског салона биће приказана нова верзија пројекта ‘Појављивања / Showing Up’ који се састоји од перформанса на Тргу републике, инсталације на згради Културног центра Београда и сценских интервенција и пројекције филмова у Дворани Културног центра Београда.
Учествују: књижевна критичарка Тамара Крстић, драматуршкиња и филмска критичарка Весна Перић, глумац Слободан Бештић, истраживачи са Института за филозофију и друштвену теорију у Београду, студенти Архитектонског факултета Универзитета у Београду и други.
Програм:
– 17:00 Перформанс на Тргу републике
– 18:00 Интерпретације на сцени Дворане Културног центра Београда и разговор
– 19:00 Приказивање филмова While We Wait / Док чекамо (2023) и Тhe longer we wait / Што дуже чекамо (2024)
Овај пројекат реализован је у сарадњи са Институтом за филозофију и друштвену теорију у Београду, Културним центром Београда, Снежаном Веснић и Архитектонским факултетом Универзитета у Београду.
Перформативност се сматра способношћу говора да делује или да упражњава одређену радњу: језик не служи само за описивање и тумачење света, већ осим тога (или такође) може да функционише и као облик индивидуалног и друштвеног делања. Модерни концепт перформативности језика први је дефинисао филозоф Џон Л. Остин који је установио да постоји разлика између констативног језика, који описује свет и који се може оценити као истинит или лажан, и перформативног језика, који нешто чини у свету.
Пројекат ‘Појављивања’ ће поћи од те Остинове тезе, али ће бити отворен и за друге релевантне теоретске концепте, превасходно оне који излазе из оквира аналитичког приступа и постављају питања о контекстуалности и интерпретативности. Акценат ће бити на улози перформативности у активној, друштвеној конструкцији стварности. Пројекат је постављен као стално преклапање и прожимање теорије и (уметничке) праксе у различитим формама њиховог јавног појављивања и на три различите локације: прво на улици (интервенције), а онда и у институцији (радионице) и на сцени (филм или позоришни комад). Све три локације биће коришћене и као физичка места и као концептуални оквири.
Саша Каралић је ликовни уметник и писац. Најприсутнија тема у његовом раду је однос јавног дискурса према владајућој идеологији. Његов први роман Три знака круга објавила је београдска Геопоетика 2020. године. Каралић је редовни предавач на уметничкој академији Геррит Риетвелд у Амстердаму.
РАДИОНИЦА ЗА ДЕЦУ „ТРАГ“ ▪︎ 60. Октобарски салон
ТЕРМИН: субота, 26. октобар, у 15 сати, ДКЦ
УЗРАСТ: деца нижих разреда основне школе (7-11 година)
ТРАЈАЊЕ: 90 минута
АУТОРКА И ВОДИТЕЉКА: Бојана Лукић, визуелна уметница
Током радионице „Траг“, чија је тема наслов једне од концепција овогодишњег Октобарског салона, деца ће најпре имати прилику да се упознају са кратком историјом манифестације, а након обиласка изложбе у просторијама ликовне галерије КЦБ, наставак радионице биће у просторијама Дворане Културног центра Београда. Учесници ће замислити да су уметници и кроз креатвне задатке осмишљавати, а затим и правити у малим кутијама од различитих материјала свој идеалан атеље/студио за рад.
Пријављивање учесника (узраста од 7 до 11 година) је обавезно због ограниченог броја места на адресу: luk79yu@yahoo.com
Напомена: место окупљања је Ликовна галерија Културног центра београда у Кнез Михаиловој бр. 6! Након гледања изложбе прелази се у простор Дворане Културног центра Београда у Коларчевој 6, где ће се одржати сама радионица.
ПРВИ ДЕО: 60. Октобарски салон
Након обиласка изложбе, учесници ће имати прилику да се упознају са кратком историјом саме манифестације. Деца ће сазнати зашто су уметнички атељеји, студији и изложбени простори неопходни уметницима и зашто је изузетно значајно да уметност има публику.
ДРУГИ ДЕО: Уметнички простори
Сваки учесник ће добити клупче канапа којим ће обележити свој „радни простор“ у оквиру већ обележених површина. Током игре „Ускочи у мој простор“ биће у прилици да сазнају како се неки простори преклапају и зашто је то корисно, а уједно зашто је важно да имамо довољно места за сопствени рад.
ТРЕЋИ ДЕО: Мој атеље
У трећем делу радионице, свако дете ће добити по једну кутију различитих димензија и потребан материјал (пластелин, колаж папир, алуминијум и др.материјале) и правиће макете својих атељеа.
Након завршене радионице сваки учесник ће моћи да понесе свој рад кући.
Ствари се распадају ▪︎ Jавно предавање, Алфредо Хар ▪︎ 60. Октобарски салон
24.10.2024., 18:00
Дворана Културног центра
Алфедо Хар је, кроз свој целокупни опус, проблематизовао питање асиметрије моћи између Запада и глобалног Југа, бавио се друштвеном (не)правдом и (не)једнакошћу, статусом угрожених и обесправљених и постављао питање: шта уметник може да учини? Која је улога уметничких простора? Која је вредност културе? Да ли интелектуалци ичему служе? Кроз предавање ће представити неке од својих пројеката, почев од парафразе Беуyс-ове једначине „Уметност = Капитал“ коју Џар трансформише у „Култура = Капитал“.
————–
Алфредо Хар је уметник, архитекта и филмски аутор који живи и ради у Њујорку. Његови радови су често излагани широм света. Учествовао је на бијеналима у Венецији (1986, 2007, 2009, 2013) и Сао Паолу (1987, 1989, 2010, 2021), као и на documenta у Каселу (1987, 2002). Oвај уметник реализовао је више од седамдесет пет јавних интервенција широм света. О његовом раду објављено је преко шездесет пет монографских публикација. Био је стипендиста фондација Гугенхајм (1985) и Макартур (2000). Добитник је Хирошима награде за уметност за 2018. и Награде Хаселблад за 2020. годину. Добио је и Четврту медитеранску награду „Албер Ками” за 2024. годину. Његови радови налазе се у колекцијама Музеја савремене уметности и Музеја Гугенхајм, Њујорк; Уметничког института Чикага и Музеја савремене уметности, Чикаго; Музеја MOCA и LACMA, Лос Анђелес; MASP, Музеја уметности, Сао Паоло; Галерије Тејт, Лондон; Центра Жорж Помпиду, Париз; Националне галерије, Берлин; музеја Stedelijk, Амстердам; Centro Reina Sofia, Мадрид; Moderna Museet, Стокхолм; MAXXI и MACRO, Рим; Музејa савремене уметности Луизијана, Хумлебек; MAK и MUMOK, Беч; Градског музеја савремене уметности, Хирошима и Музеја савремене уметности, Токушима, те у М+, Хонг Конг; МОНА, Тасманија, и на десетине других приватних и јавних колекција широм света.
УМЕТНИЧКИ ПРОТЕСТ: ГДЕ СУ НАШИ ПРОСТОРИ ЗА РАД? ▪︎ 60. Октобарски салон
„Где су наши простори за рад?“, питање је које грађани Београда имају прилике да виде и на билбордима током трајања манифестације. Реч је о раду Нине Ивановић на коме су приказане зграде БИГЗ и Југошпед, простори чија пренамена значи одлазак уметника из њих. Уметници Лидија Делић, Нина Ивановић, Немања Николић и Марија Шевић организоваће тим поводом партиципативни перформанс којим ће скренути пажњу на ову тему, у среду, 23. октобра, у 18 сати. Сви су позвани!
———————-
Лидија Делић (Црна Гора) живи и ради у Београду. Дипломирала је на Факултету ликовних уметности у Београду (2010), на Сликарском одсеку, а докторске студије из мултимедијске уметности завршила на Универзитету уметности у Београду (2015). Једна је од оснивачица Уметничког колектива У10, а од 2012. године са још шесторо колега води Уметнички простор У10. Од 2021, ради на Факултету ликовних уметности у Београду као доцент. Њени радови су део многобројних приватних и јавних збирки. Излагала је на више заједничких и самосталних изложби у земљи и иностранству укључујући самосталне изложбе Still, life (Ипак живот), Галерија АЛБА, Беч (2023); The Ordinary Things, ICA Sofia, Софија (2022); With luck, there’ll be no more dreams, Еугстер || Београд (2021); Too Soon, Too Late, Манифесто Београд (2020); The West Island, Дом омладине, Београд (2018). Године 2018. излагала је на 57. Октобарском салону у Београду. Године 2017, представљала је Србију на 18. Међународном бијеналу младих уметника Европе и Медитерана (BJCEM) у Тирани, Албанија. Била је финалисткиња Награде „Димитрије Башичевић Мангелос” за 2017. Године 2019, Лидија је учествовала у резиденцијалном програму у Њујорку, који су организовали Пројекат Балкан и Швајцарски институт у Њујорку. Била је представница Црне Горе на 59. Бијеналу уметности у Венецији 2022. године. Уметничка пракса Лидије Делић концептуално и структурно се заснива на интермедијалним истраживањима повезаности и односа између унутрашњих менталних процеса и простора који их окружују. Полазиште за овај приступ јесте идеја да не можемо разумети свет око нас као систем предефинисаних објеката и концепата које затим рационално бирамо, већ као густо испреплетану мрежу недовршених процеса, у којој је стабилност ствари само рефлексија стабилности њихове слике. Њен рад отвара бројне перспективе и интерпретације, уводећи посматрача у пропусни и слојевити свет који не прихвата да буде сведен на јасне и дефинисане границе.
www.lidijadelic.com
Нина Ивановић (Београд, Србија, 1986) дипломирала је 2010. године на Факултету ликовних уметности у Београду, Одсек сликарство. Нина ради у медијима као што су цртеж, фотографија, инсталација и скулптура истражујући теме и места која је окружују. Имала је прилику да своје радове представи на многобројним групним изложбама, као што су 57. Октобарски салон, Београд (2018); Shared meanings, Галерија ШКУЦ, Љубљана (2019); Image Mouvement. Paris – Subotica, Савремена галерија Суботица (2021) и 44. Црногорски ликовни салон, Цетиње (2022). Међу њеним самосталним изложбама, издвајају се Ударени знакови, јавно излагање, забране, Галерија Дома омладине у Београду (2019) и Немирне воде, Галерија Новембар, Београд, 2020/21). Године 2014. добила је награду Фондације „Владимир Величковић”, а 2018. награду 57. Октобарског салона. Радове је излагала и на јавним местима: Пејзаже у италијанском граду Виторио Венето у склопу изложбе When Peace Erupts (Кад наступи ерупција мира, 2018); светлосну инсталацију Перачи прозора (2019) у Културном центру Београда, а инсталацију од бакра под називом Брод (одсечак 1101) на фасади Катедре за бродоградњу Машинског факултета у Београду (2023). Једна је од оснивачица Уметничког колектива У10, а од 2012. године са још шесторо колега води Уметнички простор У10. Живи и ради у Београду.
www.ninaivanovic.com
Немања Николић (Србија, 1987) дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду 2010. године, на Сликарском одсеку. Докторске студије завршио је на истом факултету 2019. године. Ради као доцент на Факултету ликовних уметности у Београду. Немања Николић је оснивач Уметничког простора У10 у Београду, независног простора који воде уметници, а који је посвећен пружању подршке младим савременим уметницима. Међу Немањине самосталне изложбе убрајају се оне у Ликовној галерији Културног центра Београда; Galerie Dix9 – Hélène Lacharmoise, Париз; Музеју савремене уметности Црне Горе, Подгорица; Galerie ERD, Сеул; Галерији Рима, Београд и Крагујевац; Галерији Б2, Београд; Уметничком простору У10, Београд итд. Учествовао је и у бројним колективним изложбама у земљи и иностранству: Caixa Forum, Мадрид и Барселона; Kunsthal KadE, Амерсфорт; Kunstlerhaus, Беч; 56. и 57. Октобарски салон, Београд; 20. Бијенале уметности у Панчеву, Традиционални 45. Црногорски ликовни салон на Цетињу, Cinémathèque française, Париз итд. Добио је више уметничких награда, као што су Награда за цртеж Удружења ликовних уметника Србије (2021), Награда за цртеж Фондације „Владимир Величковић” (2011), Специјална награда за мурал и зидну инсталацију Raiffeisen банке и Галерије 12HUB (2013), Награда за изузетну креативну иновацију Фондације „Милош Бајић” (2009) итд. Његови радови могу се наћи у многим приватним и јавним колекцијама, као што су колекције ABN AMRO, Амстердам, Музеја наративне уметности Лукас, Лос Анђелес, Фондације WAP, Сеул, колекција Ekard, Хаг, Колекција JMS , Париз, Колекција Октобарски салон, Уметничка колекција Wiener, Теленорова колекција из Београда итд.
www.nemanjanikolic.com
Марија Шевић (Аранђеловац, 1987) живи и ради у Београду. Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 2011. године. Усавршавала се на Академији лепих уметности у Монпељеу, и као стипендисткиња француске владе боравила је на Академији лепих уметности у Паризу у класи професора Клода Клоскија и Џејмса Рајлија. Суоснивачица је Уметничког простора и Колектива У10, где од 2012. године ради на уређивању програма.
Добитница је стипендије за уметничку резиденцију Hafenkombinat у Лајпцигу (2024), SIM резиденцију у Рејкјавику (2021) и Cité Internationale Des Arts у Паризу (2019). Представила се на самосталним и групним изложбама међу којима су: Ноћни успон, Non Canonico, Београд (2022); Сусрети, Галерија Рима, Крагујевац (2021); Сањари, Француски културни центар, Београд (2021); Shants d’amour, DIX9, Париз (2019); Shared Meanings, Галерија ШКУЦ, Љубљана (2019); Balkan Party, MAC Gallery, Рим (2017); Heterotopia, Serbian House, Лондон (2017); Unsafe Colors, Studio 106 L.A., Лос Анђелес (2016); Parallel Vienna, Беч (2015); ЛИСТЕ – Art Fair Basel, Базел (2015); Giorni Felici, Casa Testori, Милано (2014) и Na Cidade Deserta, Алијанс франсез, Бразилија (2013). Њен рад део је многих приватних и јавних колекција.
www.marijasevic.com