„Шта остаје?“ – Октобарски салон
Октобарски салон, једна од најважнијих градских манифестација за савремено ликовно стваралаштво, од самих својих почетака везује се за 20. октобар 1945. године, дан када је Београд ослобођен од фашистичких окупационих снага. На овај дан подсећамо да је 2025. година требало да буде припремна година за наредно, 61. издање Октобарског салона.
Припремна година подразумева низ активности: избор чланова Одбора, који бирају уметничког директора; рад на концепцији; избор уметника, сарадника, изложбених простора и програма, као и планирање трошкова за даљу реализацију. Идеја о синхронизацији рада Одбора и уметничког директора манифестације, чији мандати трају две године, доведена је у питање истеком мандата старог и неименовањем новог Одбора, који би радио и пратио реализацију новог издања Октобарског салона. Одлуком о сталним манифестацијама у области културе од значаја за Град Београд, у јуну ове године, и усвајањем новог правилника, позиција уметничког директора више не постоји, нови Одбор није именован, а Културни центар Београда, дугогодишњи организатор манифестације, ове године није био у могућности да започне са припремним активностима у неизвесним финансијским и друштвеним околностима.
Питање положаја, будућности и значаја ове манифестације данас, симболично постављено у наслову прошлогодишњег издања Салона, остаје и даље отворено.
Извештај о раду Одбора
Одбор у саставу Вук Видор, председник и чланови Гордана Гонцић, Даница Јововић Продановић,Зорана Ђаковић Миннити, Михаел Милуновић, радио је у мандату од две године, у периоду од фебруара 2023. до фебруара 2025. године.
Процес рада
Одлука о именовању чланова Одбора стигла је 2. марта 2023., а први састанак одржан у просторијама Културног центра Београда 21. марта 2023. године.
Од првог састанка до одлуке Одбора одржано је још 6 састанака (29.3.2023. у КЦБ-у састанаку су присуствовали и представници Удружења ликовних критичара AICA: Бранислав Димитријевић, Маријана Цветковић, УЛУС-а: Милица Ружичић и НКСС: Вида Кнежевић; 10.4.2023.- усвојен предлог да се састави пројектни задатак и спроведе конкурс по позиву; 4.5.2023. – разговор о садржају пројектног задатка и предлози за уметничке директоре; 15.5. 2023. – zoom састанак и још јeдан разговор о предлозима за уметничке диркеторе/директорке; 20.6. 2023. – усвојен предлог пројектног задатка и листа од 4 предлога за уметничког директора/директорку; 22.6.2023. – упућен позив на адресе четири кустоса/историчара/историчарки уметности и дат рок од месец дана за предлоге концепција и кустоских тимова.
Крајем јула стигло је 3 предлога, с обзиром да један од позваних кустоса није био у могућности да одговори на позив. 27.7. 2023. приређени су онлајн разговори са онима којима су позиви упућени и који су послали предлоге: Лина Џуверовић, Лоренцо Балби и Матју Лелиевр.
На састанаку 21. 9.2023. Одбор је након дискусије једногласно одлучио да прихвати сва три послата предлога.
Одлука
На трагу прошлогодишњег, 59. издања Октобарског салона, који се бавио преиспитивањима и другачијим моделима рада, Одбор сматра да је важно да се настави са промишљањем будућности ове манифетсације.
На основу пројектног задатка стигли су предлози три, од четири позвана кустоса/кустоскиње и то Лине Џуверовић (Hope is a Discipline / Нада је дисциплина), Лоренца Балбија (Lorenzo Balbi, Trace / Траг) и Матјуа Лелиевра (Matthieu Lelièvre, Aesthetic of Encounters / Естетика сусрета). У сваком од предлога могле су се препознати теме и изазови са којима се уметници, радници у култури и манифетсације сусрећу, а то су потреба за солидарнијим деловањем, важност сарадње и повезивања, недостатак простора за уметност и друштвена референтност уметничког рада.
Одбор сматра да су све горепоменуте теме подједнако важне да се о њима у јавности говори кроз Октобарски салон и да различити кустоски приступи и искуства, као и радови уметника који буду одабрани, доприносе бољем разумевању стварности, активнијем промишљању уметности али и саме манифестације. Уколико се о изложби размишља као месту и простору стварања и преношења знања, она мора бити отворена за све. Једногласно је одлучено да се за 60. издање Октобарског салона прихвате све три предложене концепције које би у нешто мањем обиму могле равноправно и аутономно да буде представљене, а по могућству се и удруже у појединим сегментима.
Током 60. Октобарског салона реализовани су сви планирани програми и сарадње.
За одржавање изложби Октобарског салона изабрано је укупно девет локација, које су биле доступне у периоду одржавања Салона: Културни центар Београда (Ликовна галерија, KЦБ, Kнеза Михаила 6, Галерија Подроом, KЦБ, Трг републике 5/-1, Галерија Артгет, KЦБ, Трг републике 5/I спрат), Павиљон КЦБ на Цветном тргу, Галерија Факултета ликовних уметности, Kнеза Михаила 53, Kлуб Академија, ФЛУ, Рајићева 10, Галерија УЛУС, Kнеза Михаила 37, излози Француског института, угао Змај Јовине и Кнез Михаилове, Галерија СУЛУЈ, Теразије 26 / II спрат, Салон Музеја града Београда, Булевар краља Александра 30, Музеј афричке уметности, Андре Николића 14.
Изложбе су пратили програми, перформанси и други догађаји који су реализовани у галеријским и другим јавним просторима, као на што су плато испред KЦБ, угао Kнез Михаилове и Трга Републике, плато испред Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“, Мали Kалемегдан 1, Дворана Kултурног центра Београда, Kоларчева 6, Министарство простора, Kондина 26 / III спрат.
Број пратећих програма: 53
Број посетилаца: око 6000
Реализоване сарадање и институционално умрежавање на међународном плану:
- Повезивање колекција – Колекција „Октобарски салон“ и Колекција Артанџел (Лондон), Колекција „Октобарски салон“ и Колекција Музеја савремене уметности у Лиону ....
- Учешће домаћих уметника на Бијеналу у Лиону – уметница Надежда Кирћански
- Обогаћивање колкеције Октобарски салон путем поклона учесника изложбе; Луси и Хорхе Орта, Рондолфо Ламоније, Никола Дмитровић, Марија Шевић, Немања Николић, Франческо Фонаси, Данијела Ортиз, Марина Марковић
Сугестије и закључци
Промишљање развоја ОС важно је будући да је то манифестација од јавног значаја за град и државу, да она захтева свест о јавном интересу, о одговорном понашању и транспарентном начину рада свих доносилаца одлука - пре свега оснивача, Одбора и организатора. Континуирано промишљање његове будућности важно је с обзиром на то да ОС нема стално правно лице које би преузело континуирану бригу о њему. (Културни центар Београда за свако издање потписује нове уговоре) Предлажемо следеће:
- Буџет за манифетсацију. Иако је највећи када је реч о савременој ликовној уметности у Србији, он је и даље недовољан пре свега уколико се жели реализовати изложба са више уметника, нових продукција и адекватних услова рада, користити већи изложбени простори и реализовати друштвено релевантан програм како за локлану средину, тако и шире гледано. Без обзира што је програме и контексте тешко упоређивати, буџет за изложбу Бијенала у Берлину је 3 милиона еура по издању, док је за Октобарски салон 250.000 еура, па би свакако требало имати у виду повећање основног буџета без обзира на друге изворе и донације.
- Покретање јавне расправе у сарадњи са оснивачем на тему даље организације и функционисања Октобарског салона;
- Правовремено именовање уметниког директора, које би утицало на даљу организацију. Из досадашљег искуства, делује да би идеално било да се зна ко ради наредно издање изложбе већ на крају претходног издања. Ова динамика би оставила довољно времена за неопходна истраживања и продукције, али и проналажење излагачких простора који увек морају да се усклађују са плановима других институција и простора.
- Пронаћи модел по којем би се реализовала континуирана брига о Салону – размислити о начинима и форматима имплементације континуиране бриге о једној оваквој манифестацији. Испитати могућности за формирање радне групе (тела) које би на орочен дужи период бавио и бринуо о манифестацији.
У Београду, 21. септембра 2023. године
ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ 60. ОКТОБАРСКОГ САЛОНА
У недељу, 1. децембра, у Галерији Факултета ликовних уметности додељене су награде 60. Октобарског салона, чиме је манифестација званично завршена након шест недеља.
Жири у саставу Дарка Радосављевић, историчарка уметности, Ана Адамовић, уметница, и Симона Oгњановић, историчарка уметности, доделио је награду за четири најбоља рада 60. издања Октобарског салона.
У званичном образложењу, које је прочитала Дарка Радосављевић, стоји: „Специјалном наградом, жири је желео симболички да равноправно истакне и подржи два важна примера уметничких иницијатива и пракси, које су на различите начине допринеле видљивости неких од кључних тема овогодишњег Октобарског салона. С једне стране, рад Милице Дукић омогућио је стварање привремених простора интензивне размене посредоване заједничком уметничком производњом, а у којем су на овом Салону учествовали припадници различитих уметничких и неуметничких заједница, укључујући и посетиоце изложбе. С друге стране, ауторски тим којег чине Лидија Делић, Марија Шевић, Немања Николић и Нина Ивановић је својом уметничком иницијативом и интервенцијом у јавном простору под називом Простори за рад поново усмерио пажњу на вишедеценијски проблем локалне уметничке заједнице, а то је недостатак уређеног радног простора, који је само један од многобројних индикатора одсуства системске помоћи у решавању структуралних проблема са којима се уочавају уметници и уметничка удружења.
Друга награда додељује се уметнику из Кубе Адријану Мелис Соси, за звучно-перформативну акцију документовану као видео рад под називом Приче са планинског врха. Мимо овог, на Салону су приказана још два рада истог аутора, који сведоче о континуитету уметниковог интересовања у коме границе између уметности и свакодневних пракси често постају сасвим порозне. Мелис прецизно препознаје неуралгичне тачке савременог друштва и користи их као полазишта за јасне и једноставне иницијативе којима сведочимо у видео радовима представљеним на овогодишњој изложби. Скоро на граници етичности, акције које уметник покреће кроз своје радове убедљиво постављају питања о значењу и смислу рада у капиталистичком систему, о границама солидарности и могућности побуне у нашем дубоко нефункционалном свету.
Главну награду Салона жири додељује раду Удружења Караван, који се издвојио као изузетан пример уметничког ангажмана, а чије је примарно деловање усмерено на непосредно очување богатог музичког наслеђа ромског насеља Баир у Ваљеву. Кроз крајње личан и непосредан рад с локалном заједницом којој и сами припадају, као и кроз сарадњу с другим уметницима и организацијама у реализацији заједничких активности, уметници и иницијатори ове групе Тијана и Драган Марић активно стварају друштвено изузетно убедљиве уметничке форме, међу којима се посебно истичу мурали на баирским кућама, настали на основу породичних архива оних који у њима данас живе. Такође, велики значај имају и редовне радионичарске активности уметничко-образовног типа које се одржавају у породичној кући Марића, а које су такође намењене локалној заједници. У светлу актуелних збивања која се из дана у дан радикализују, и у којима је немогуће предвидети ‘шта остаје’, или пре, ‘шта ће остати’ од културног, уметничког и историјског наслеђа друштва у којем живимо, а у којем се оно активно и незаконито уништава и отуђује, чини се од непроцењивог значаја указати на праксу Удружења Караван које демонстрира не само сврсисходан облик меморизације прошлости и наслеђа као заједничког добра, већ то чини афирмишући принципе удруженог рада и деловања у којем се уметничка и неуметничка заједница конструктивно и директно сустичу.“
Уз главне награде, у Галерији ФЛУ додељена је и награда Културног центра Београда, дугогодишњег организатора манифестације. Жири Културног центра Београда, кога чини ликовна редакција КЦБ – историчари уметности и кустоси Сенка Ристивојевић, Светлана Петровић и Владимир Бјеличић – прогласио је перуанску уметницу Данијелу Ортиз добитницом награде Културног центра Београда.
Образложење у име жирија Културног центра Београда прочитала је Сенка Ристивојевић: „Уметничка пракса и ангажман Данијеле Ортиз, без обзира на медиј и формат, доследно и храбро преиспитују политичке, економске и културне системе моћи који обликују савремени свет уливајући наду да је праведнија стварност могућа. Користећи уметност као средство политичке педагогије на крајње аутентичан начин, Данијела нуди алтернативне наративе који уметност и живот држе даље од тржишта, политичких и економских интереса. Кроз даљу сарадњу са Данијелом Ортиз отвара се истраживачки и уметнички простор пропитивања и интерпретације односа Југ-Југ, који је неко време постојао кроз Покрет несврстаних, а посебно анализирања веза са Латинском Америком, разумевања антимиперијализма и културе интернационалистичке солидарности и њихових могућности у актуелном времену.“
60. Октобарски салон трајао је од 20. октобра до 1. децембра, а изложбе и пратеће програме, који су се одвијали у галеријама Културног Центра Београда, у Павиљону на Цветном тргу, Галерији ФЛУ, у бившем клубу Академија, Галерији УЛУС, Галерија СУЛУЈ, у Салону Музеја града Београда, у Музеју афричке уметности, у излозима Француског института и у јавним просторима у граду, обишло је више од 6.000 посетилаца.
Размена програма Музеја савремене уметности, Лион / Колекција Октобарски салон, Београд
Понедељак, 2. децембар, 18.00
📍 Дворана Културног центра Београда, Коларчева 6
⫸ Јасмина Цибиц, Поклон (The Gift), 2021, видео 4К, 27’
⫸ Јеспер Јуст, Interfears, 2023, HD видео, 16′
Након званичног завршетка 60. Октобарског салона, у Дворани Културног центра представљају се филмови Јасмине Цибиц и Јаспера Јуста, а након филмова следи разговор са уметницима који ће након пројекције водити Матју Лелиевр, један од кустоса 60. Октобарског салона и кустос Колекције Музеја савремене уметности у Лиону. Разговор ће бити на енглеском језику.
Реч је о два филма које је Музеј савремене уметности у Лиону продуцирао током самосталних изложби уметнице Јасмине Цибић 2021. године и Јаспера Јуста 2023. године.
Јаспер Јуст на 60. Октобарском салону излаже у оквиру концепције Естетике сусрета, а Јасмина Цибић је учествовала на 54. Октобарском салону и њен рад се налази у Колекцији Октобарски салон.
Музеј савремене уметности у Лиону, у сарадњи са Лионским бијеналом савремене уметности продуцира нове уметничке радове који често постану део музејске колекције. Продукција филмова је посебан процес, који понекад траје и неколико година и укључује велики број сарадника. Кроз овакве комплексне пројекте, институције, музеји и продукцијске куће развијају нове облике сарадње. Током разговора акценат ће бити на продукцији и кустоским процесима два филма која се данас налазе у колекцији Музеја савремене уметности у Лиону.
ДОДЕЛА НАГРАДА 60. ОКТОБАРСКОГ САЛОНА
У недељу, 1. децембра, у 18 сати, у Галерији Факултета ликовних уметности организује се додела награда 60. Октобарског салона. Овом приликом биће додељене три награде за три уметничка рада по избору жирија који чине:
▪︎ Дарка Радосављевић, историчарка уметности
▪︎ Ана Адамовић, уметница
▪︎ Симона Огњановић, историчарка уметности и кустоскиња Музеја Југославије
Након доделе награда, вече се наставља у клубу Академија, уз музички програм Франческа Фонасија.
ЗАВРШНИ ПРОГРАМ ▪︎ DREAM CLUB ▪︎ КЛУБ АКАДЕМИЈА, ФЛУ
Уметник Франческо Фонеси представљa завршни програм радио-станице DREAM CLUB/PUBLIC ILLEGAL, који је пројектовао у простору бившег клуба Академија,. FM таласи одавде су се емитовали седам дана у недељи током трајања читавог 60. Октобарског салона.
➤ Стриминг 24/7: www.spettro.info
Четвртак, 28. новембар
21.00-00.00
▪︎ live @ Karmakomа: Marius Houschyar, Бане Јованчевић, Incredible Bob, Francesco Fonassi and Јелена Мартиновић
Петак, 29. новембар
15.00-18.00
▪︎ live showcase w/ Pablo Miron (ES), Andra Ljos (RUS/DE), Клуб Академија
Субота, 30. новембар
16.00-18.00
▪︎ Јелена Мариновић и Франческо Фонаси + DREAM KLUB REMIX, live recording at La Nuvola, Rome (I)
Недеља, 1. децембар
16.00-17.00
▪︎ flaVsia live set
19.00-21.00
▪︎ Завршна забава 60. Октобарског салона: Flavia and Francesco DJ Set
ЗАВРШНА ВОЂЕЊА 60. ОКТОБАРСКОГ САЛОНА ▪︎ субота, 30.11. ▪︎ недеља, 1.12. ▪︎ 15.00
Завршна вођења у оквиру 60. Октобарског салона организују се у суботу, 30. новембра, и недељу, 1. децембра, оба са почетком у 15 сати.
СУБОТА, 30. новембар
У суботу ће заинтересовани кроз изложбе водити историчари уметности и кустоси Културног центра Београда Сенка Ристивојевић и Владимир Бјеличић, а окупљање је планирано у Салону Музеја града Београда:
15.00 Салон Музеја града Београда
16.00 СУЛУЈ
16.30 Галерије Културног центра Београда
17.30 УЛУС
———————–
18.00 Јam Session / колектив Караван
▪︎ ▪︎ ▪︎ ▪︎ ▪︎
НЕДЕЉА, 1. децембар
У недељу, 1. децембра, у изложбеним просторима, на завршном вођењу, од 15 часова посетиоце ће чекати кустоси 60. Октобарског салона:
▪︎ Матју Лелијевр и Маја Коларић, у Салону Музеја града Београда
▪︎ Добрила Денегри, у Културном центру Београда
▪︎ Лина Џуверовић, у Галерији Факултета ликовних уметности (ФЛУ)
———————–
18.00 Додела награда 60. Октобарског салона, Галерија Факултета ликовних уметности (ФЛУ)
Отворени састанак NAMSA радне групе ▪︎ Радионица ▪︎ 60. Октобарски салон
29.11.2024., 16:00-18:00
Музеј афричке уметности
Учесници: Даринка Поп-Митић и Архив солидарности Југословенског покрета несврстаних (NAMSA) – Документи Оље Џуверовић
Радна група која се првобитно окупила 2022. око Архиве солидарности југословенског Покрета несврстаних (НАМСА), односно докумената Оље Џуверовић, позива заинтересоване да се прикључе дискусији, читању и састанку планирања, који се одржавају у оквиру инсталације Оља, заједно са Даринком Поп-Митић, радном групом и публиком. Намера групе јесте да буде простор за дубинско бављење материјалом из архиве, уместо да се он само приказује у изложбеном контексту. Циљ је да заједнички учeње из различитих материјала из архиве – докумената, писама, извештаја, билтена и слика из седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, као и да расветлимо политике односе Југославије са земљама подсахарске Африке током периода деколонизације, са нарочитим фокусом на односе са Зимбабвеом, Намибијом, Јужном Африком, Танзанијом и Анголом. Група има за циљ комплетно ангажовање са конкретним контекстима, ситуацијама и догађајима које архива документује. Такође, циљ је и истражити начине на које овај сегмент историје Несврстаних може да нам буде инспирација у раду данас.
Састанак воде Даринка Поп-Митић и кустоскиње програма Нада је дисциплина, а укључиваће читање и активну дискусију са свим присутнима.
⫸ Потребна резервација: hopeisadiscipline24@gmail.com
Чије су то архиве? ▪︎ доплгенгер и гости ▪︎ 60. Октобарски салон
Музеј афричке уметности, Андре Николића 14
Петак, 29. новембар,18.00-19.30
Чије су то архиве?
У разговору учествују:
доплгенгер, уметнички дуо
Драган Стојменовић, библиотекар, Завичајно одељење – Народна библиотека Бор
Маја Медић, приређивачица монографија и изложби о историји југословенске и српске киноматографије
Вида Кнежевић, историчарка уметности, Контекст/Машина
Радиша Цветковић, независни истраживач
У контексту приватизације јавног, која на целом екс-југословенском простору улази у последњу фазу, статус архиве која представља ону осовину историјске истине не остаје недодирљив. Комодификација као полуга позне фазе капитализма успешно се примењује и на материјално и на нематеријално наслеђе, те и архивске филмске слике, окоштале и мумифициране, постају онај жељени извор акумулације. Ко и како има право на коришћење у околностима приватизованог знања? Ко и како пише/слика историју? Да ли су аматерске, сиромашне, не-званичне слике једна врста анти-архиве која у другачијој мрежи значења може да омогући утопијско мишљење?
Расплести колективни уметнички рад ▪︎ Разговор и радионица ▪︎ 60. Октобарски салон
18.00-20.00
📍Галерија Факултета ликовних уметности, Кнез Михаилова 53
Учесници: И други – Каролина Мајевска-Гуде
Овај догађај је комбинација предавања и групних вежбања где се испитују скривени и слабије цењени аспекти колективног уметничког рада. У оквиру предавања историчарке уметности Каролине Мајевске-Гуде биће изложена питања и налази са две радионице које су водиле Лина Џуверовић, Карла Круз, Хелена Рекит и сама Мајевска-Гуде током конференције „Изгубљено и нађено: Ревидирање уметничких прича у потрази за потенцијалним променама“ 2023-2024. Ове радионице су биле замишљене као практична вежбања из историографије колективног уметничког рада, а инспирисано питањима која су се постављала на ранијим сеансама писања и јавним он-лајн панелима мреже И други. Посетиоце ћемо позвати да се укључе у вежбања и сами направе трофеје који славе невидљиви, репродуктивни и рад на одржавању у оквиру колективних уметничких пројеката. Након тога следи дискусија.
⫸ Потребна резервација: hopeisadiscipline24@gmail.com