Month: октобар 2024

DREAM CLUB ▪︎ Радио-станица и студио ▪︎ КЛУБ АКАДЕМИЈА ▪︎ 60. Октобарски салон

Током трајања 60. Октобарског салона, Франческо Фонаси је домаћин радио-станице DREAM CLUB/PUBLIC ILLEGAL, који је пројектовао у простору бившег клуба Академија. Ово је студио за FM радиодифузију, простор за звучне перформансе и соба за слушање. FM таласи одавде се емитују седам дана у недељи.

➤ Студио је отворен за публику сваког дана, у Рајићевој 10, од 13.00 до 18.00.
➤ Стриминг 24/7: www.spettro.info

Догађаји:

➤ Понедељак, 21. октобар
16.00-18.00 Академија Legacy Revisited, радио-емисија о историји клуба Академија и емисији Радио Шишмиш Миомира Грујића Флеке
Модератор: Тома Грујић

➤ Среда, 23. октобар
уживо од 13.00 до 18.00
Dream Klub Radio Festival, целодневни фестивал
Води: Бане Јованчевић

————————————-

Франческо Фонаси (Бреша, Италија, 1986) живи и ради у Бреши. Он је сонични уметник, независни истраживач и музичар, активан је на пољу звучног перформанса, трансмисионе/трансмедијалне уметности и експерименталне музике од половине прве деценије овог века. Рад Франческа Фонасија истражује динамику слушања и механизме аудио перцепције и испитује њихове границе и потенцијале, а представљен је – у виду акција, снимака, просторних конфигурација, радио-пројеката, слушалачких сеанси, скулптурних прототипа, инсталација и стварања аудиовизуала/чулних простора – у различитим независним просторима, институцијама, музејима и на фестивалима широм Европе, Азије и САД.

Међу интернационалним установама које су подржале и продуцирале његове радове су: Museion, Бозен; EMS – Elektronik Musik Studios, Стокхолм; Palais de Tokyo, Париз; El Eco, Мексико Сити; MAXXI, MACRO, Auditorium Parco della Musica, Квадријенале, Рим; Музеј Roskilde, Копенхаген; InterArtCenter, Малме; OMI Foundation, Њујорк; Corge/Kohjii International, Њу Делхи; Centrale FIES, Дро; Фондација „Емили Харви”, Њујорк и CoCA, Торуњ.

Као музичар, као солиста или у оквиру више сарадничких пројеката, свирао је у бројним европским дворанама и на фестивалима, међу којима су: LUFF, Лозана (2019); Transmissions Festival, Равена (2022); Robot Festival, Болоња; Heart of Noise, Инсбрук (2023); Braille Satellite, Виљнус (2019); Полија, Београд (2024); Cosmic Gathering, Кемниц (2022), Troglobatem Festival, Штутгарт (2019) и Club Cocoon, Брисел (2022).

Године 2018. био је кооснивач и од тада је и уметнички кодиректор независног простора/истраживачке звучне лабораторије/радијске платформе/клуба Spettro (www.spettro.info) у Бреши, који је део европског круга музичара и звучних уметника изван тржишта главног тока. Од 2015. део је управе независне издавачке куће Villa Recordings.

by sof

ХОТЕЛ ГЛОБО ▪︎ Килуанжи Киа Хенда ▪︎ 60. Октобарски салон

21.10.2024., 20:00
Дворана Културног центра

Хотел Глобо – Колективно испољавање слободе у центру Луанде, пројекција
Уводна реч: Килуанжи Киа Хенда
Дискусија пре филма и пројекција

Fuckin’Globo је била годишња смотра која је покренута у децембру 2015. године, имала седам издања и преко 30 уметника, укључујући младе и неафирмисане таленте. На овим догађајима који су се одржавали у Хотелу Глобо, приказано је 75 радова – инсталација, перформанса и видео радова. Као независна, непрофитна иницијатива коју су финансирали уметници, манифестација је неговала радикалну мисао и бавила се политичким и друштвеним проблемима на савременој уметничкој сцени Луанде. Фокус ове манифестације такође је био и на мање уобичајеним уметничким дисциплинама као што су перформанс, видео и инсталација.

——————

Килуанжи Киа Хенда (Ангола, 1979) живи и ради у Луанди. У својој пракси, користи уметност као средство преношења и грађење историје и истражује фотографију, видео, перформанс, инсталацију, објектну скулптуру, музику и авангардно позориште као начине за материјализовање фиктивних наратива и пребацивање чињеница у друге временске оквире и борбе. Помоћу хумора и ироније, уметник представља сложене теме као што су идентитет, политика и перцепција постнезависности и модерности у Африци. Радећи у первертираном саучесништву са историјским наслеђем, опажа процесе апропријације и манипулације јавним просторима и грађевинама као другачије конструкције колективног сећања. У претходним годинама, његове радове су приказали и наручили: 60. Бијенале у Венецији; Serpentine Galleries, Лондон; Haus der Kulturen der Welt (HKW), Берлин; Центар Жорж Помпиду, Париз; Музеј Мигрос, Цирих; Међународни филмски фестивал у Ротердаму; 2. Бијенале у Лумумбашију; 12. Бијенале у Гвангџоуу; Тејт Модерн, Лондон; Музеј Гугенхајм, Билбао; 3. Тријенале Новог музеја, Њујорк; 11. Бијенале у Дакару; Скупштина Бергена – 1. Бијенале у Бергену; Tamayo Museum, Мексико; 29. Бијенале у Сао Паолу (2010); 52. Бијенале у Венецији – Афрички павиљон (2007), Тријенале у Луанди (2007) итд. Године 2012, Киа Хенда је освојио Националну награду за културу и уметност, коју додељује Министарство културе Анголе, а 2014. године амерички часопис Foreign Politics уврштио га је међу 100 водећих глобалних мислилаца. Године 2017, освојио је Уметничку награду Frieze Artist Award, а 2019. одабран је за пројекат Unlimited Basel.

by sof

ИЗБОР ИЗ ПРОГРАМА 60. ОКТОБАРСКОГ САЛОНА

Сви изложбени простори 60. Октобарског салона отварају се у недељу, 20. октобра, у 13 сати, a током шест недеља трајања манифестације публику очекују бројне изложбе и програми на којима учествује више од четрдесет домаћих и страних уметника.

Kaко је најаваљено на конференцији за медије, одржаној у петак, 18. октобра, у Дворани Културног центра Београда, током више од месец дана трајања 60. Октобарског салона, од 20. октобра до 1. децембра, на девет локација и у јавним просторима у граду, одвијаће се бројни програми у различитим форматима: читања, разговори, дискусије, радионице, перформанси и предавања.

Улаз на све изложбе и програме је слободан, а овогодишње локације су: три галерије Културног Центра Београда (Ликовна галерија, Галерија Артгет и Гaлерија Podroom), Павиљон на Цветном тргу, Галеријa ФЛУ, бивши клуб Академија, Галерија УЛУС, Галерија СУЛУЈ, Салон Музеја града Београда, Музеј афричке уметности, излози
Француског института и јавни простори у граду.

Пре званичног отварања манифестације, у петак, 18. октобра, испред Културног центра Београда организован је перформанс 7x70 – Оброк, чији су аутори Луси и Хорхе Орта. Ручак у јавном простору за 200 званица, испред Културног центра Београда, окупио је неке од актера на јавној, политичкој и културној сцени Београда, са
идејом да „сести за исти сто, поделити хлеб и храну“ може бити начин скретања пажње на неке од горућих проблема са којима се суочавају уметници и културни радници код нас. Овај рад део је кустоске концепције Траг, која кроз разноврсност радова и интервенција шаље поруку о неопходности обезбеђивања простора у којима уметници могу да стварају, и који су важни за подстицај и развој уметничке и културне сцене. Поред овог концепта, Октобарски салон чине још две паралелне линије: Естетикеvсусрета преиспитују шта проистиче из размена страних и домаћих аутора, дељења и удруживања, док се концепт Нада је дисциплина фокусира на наш савремени доживљај посла, на бескорисност рада и на везу рада и уметности.

Луткарска представа Даниеле Ортиз, уметнице из Перуа, која ће бити представљена премијерно на тргу иcпред павиљона Цвијете Зузорић на Дан отварања, у недељу, 20. октобра, на алегоричан начин прича о неопходности борбе за слободну реч, израз, поглед на свет и живот уметности која се критички односи према економским,
политичким и друштвеним императивима либералног капитализма.

„Где су наши простори за рад?“, питање је које грађани Београда имају прилике да виде и на билбордима током трајања манифестације. Реч је о раду Нине Ивановић на коме су приказане зграде БИГЗ и Југошпед, простори чија пренамена значи одлазак уметника из њих. Уметници ће на Цветном тргу, тим поводом, 23. октобра организовати партиципативни перформанс којим ће скренути пажњу на ову тему.

Видео рад Вредност одсуства Адријана Мелиса, говори о неповерењу према социјалистичком економском моделу Кубе, где су јавни службеници због ниских плата измишљали изговоре да изостану са посла. Мелис одлучује да плаћа те изговоре дајући људима за продукцију видео рада тачно онолико новца колико вреди њихово одсуство са посла.

Чланови домаћег колектива Караван инспирисани су меморабилијама које проналазе у ромском насељу Баир, где Караванци на зидовима породичних кућа музичара стварају мурале, уз препоруке и сугестије Баираца. Снимак пејзажа термита уметничког дуа доплгенгер је есеј у коме аутори посматрају слике прошлости рудара у социјалистичком друштву, поредећи их са скривеном сликом рударења у капиталистичком друштву.
Килуанжи Kиа Хенда, уметник из Луанде, приказаће у Дворани Културног центра Београда (ДКЦ) филм о политичким и друштвеним проблемима на савременој уметничкој сцени Луанде, а уметница Мвана из Анголе извешће перформанс Чуварке - ритуал сестринства у Музеју афричке уметности.

Гост Београда је и Алфредо Хар, сликар, уметник и архитекта, који ће у ДКЦ одржати јавно предавање Ствари се распадају.

Програм ће чинити и неколико радионица за децу, у Дворани Културног центра Београда и у Музеју афричке уметности.

⫸ Детаљан програм: https://oktobarskisalon.org/program/
---------------------------------------------------------------
⫸ Уметници и учесници 60. Октобарског салона:
Траг
Алдо Ђаноти, Алесандра Савиоти, Алфредо Хар, Данијела Ортиз, Колектив Министарство простора, Лидија Делић, Марија Шевић, Немања Николић и Нина Ивановић, Луси + Хорхе Орта, Марија Ајхорн, Удружење ликовних уметника Србије (УЛУС), Франческо Фонаси
Естетика(е) сусрета
Ане Имхоф, Аника Карс, Биљана Ђурђевић, Дамир Радовић, Еди Дибјан, Иван Шулетић, Јепе Хејн, Јеспер Јуст, Кјанга Хам, Малгожата Мирга-Тас, Малек Гнаоуи, Марина Марковић, Никола Димитровић, Рандолфо Ламонијер
Нада је дисциплина
Адријан Мелис Соса, Даринка Поп-Митић, доплгенгер, И други (And Others): Уродњене политике и праксе уметничких колектива, Јелена Савић, Караван, Катрин Бем и Јелена Мицић, Килуанжи Кија Хенда, Мвана, Милица Дукић, Милица Ружичић, Читалачка група за феминистичко трајање (FDRG)
--------------------------------------------------------------------------------------
⫸ Контакт за медије:
Љиљана Илић, координаторка за комуникацију и медије
+381.63.368.335
ljiljana.ilic@kcb.org.rs

by sof

„Бирократа у гладовању“ ▪︎ Адриан Мелис и Ђејми Хадровић ▪︎ Отварање 60. Октобарског салона

У недељу, у 18 сати, на званичном отварању 60. Октобарског салона у Музеју Афричке уметности, Адриан Мелис извешће „перформанс у перформансу“ заједно са уметницом Ђејми Хадровић.

У свом раду, Мелис се бави питањима као што су услови рада, неефикасност и непродуктивност, из социополитичке и уметничке перспективе. У већини случајева, он користи сопствени рад да створи платформу за друге, како би имали прилику да на ироничан, апсурдан и хумористичан начин изразе своју забринутост у вези са односом уметности и рада.

У оквиру концепта Нада је дисциплина, Мелис представља овај рад у сарадњи са словеначком уметницом Ђејми Хадровић, осврћући се на оно што су они назвали „перформанс у перформансу“. Рад је заснован на теми неплаћеног уметничког рада у политичком и економском систему савремених капиталистичких друштава.

У „Бирократи у гладовању“ Мелисов невидљиви наступ састоји се од позива Ђејми Хадровић, словеначке уметнице и колегинице, да учествује са њим на манифестацији. У комуникацији са кустоским тимом, обоје су успели да у оквиру манифестације наплате све оно што сваки уметник заслужује: путовање, смештај, хонорар и дневницу, па чак и могућност представљања рада, уз коришћење Мелисовог смештаја. Током перформанса, Мелис неће учествовати у њему, већ ће Ђејми представити свој лични приступ теми „уметника у гладовању“ осврћући се на однос уметника и институција у капиталистичком друштву и на теме као што су неплаћени рад или невидљиви и споредни послови услед мањка одговарајућих услова за рад.

——————————–

Адриан Мелис Соса (Хавана, Куба, 1985) је мултидисциплинарни уметник који живи и ради на Куби и у Европи. Од 2005. до 2010. године, Мелис је студирао на Универзитету уметности у Хавани. Бивши је учесник резиденцијалног програма Rijksakademie van Beeldende Kunsten у Амстердаму (2014/2015). Тренутно предаје на Берлинском институту за уметност. Излагао је у бројним музејима и установама, укључујући: Kunsthalle Bazel, Базел; Музеј савремене уметности, Варшава; Wiels, Брисел; Центар Помпиду, Париз; Уметнички центар Pinchuk, Кијев; Музеј уметности, Пори, Финска; De Appel Center, Амстердам; Музеј Квинс, Њујорк и 10. Бијенале у Шангају. Од 2010. године заступа га ADN Galería из Барселоне, где су његове самосталне изложбе из 2012. и 2013. добиле награду „Art Nou” коју додељује Удружење галерија и награду „GAC” (MACBA) за најбољу изложбу у приватној галерији. Године 2023, Мелис је добио награду CIFO за латиноамеричког уметника. Његови радови могу се наћи у приватним и јавним колекцијама, укључујући Музеј LENTOS, Линц; Музеј уметности, Пори, Финска; MAS Santander, Шпанија; MACBA, Барселона; Fundación Cerezales Antonino y Cinia, Шпанија; Колекција Alain Servais, Белгија; Колекција Lemaître, Француска; Колекција A. de Galbert, Француска и Колекција Teixeira de Freitas, Португал.

by sof

Луткарска представа на Калемегдану ▪︎ Данијела Ортиз ▪︎ Отварање 60. Октобарског салона

Луткарска представа Даниеле Ортиз, уметнице из Перуа, која ће бити представљена премијерно на тргу испред павиљона Цвијете Зузорић на дан отварања, у недељу, 20. октобра, у 13 часова, на алегоричан начин прича о неопходности борбе за слободну реч, израз, поглед на свет и живот уметности која се критички односи према економским, политичким и друштвеним императивима либералног капитализма.

————-

Данијела Ортиз (Перу, 1985) живи и ради у Урубамби. У свом раду, ствара визуелне наративе у којима се истражују концепти националности, рацијализације, друштвене класе и жанра, како би се критички разумеле структуре колонијалне, патријархалне и капиталистичке моћи. Њени новији пројекти и истраживања баве се системом контроле миграција у Европи, његовом повезаношћу са колонијализмом и правним структурама које институције стварају како би починиле насиље над расизованим заједницама у знак одмазде због њиховог отпора. Откако се вратила у Перу, уметница се у својим радовима бави интернационалном солидарношћу и бригом, борбама против екстрактивизма као и револуционарним процесима у којима устаје у одбрану приступа земљишту. Такође се у својим пројектима бавила и перуанском вишом класом и њеним израбљивачким односом према домаћим радницима. У последње време се у свом раду вратила ликовности и ручном раду, те производи уметност користећи се медијима керамике, сликања, израде лутака и колажа, као и форматима као што су књиге за децу, како би учинила отклон од евроцентричне естетике концептуалне уметности.

Поред бављења уметношћу, Данијела Ортиз је и мајка троје деце, држи предавања, радионице и учествује у различитим дискусијама и борбама против европског система за контролу миграција, империјализма, институционалног расизма и јудицијализације мајчинства.

Међу скорашњим самосталним изложбама издвајају се: Tiro al blanco, Arte Fiera 2024, Болоња (2024); Die Kinder der Kommunisten II, Kunstverein Wiesbaden, Висбаден (2023); I figli dei Comunisti I, Laveronica, Модика (2023); La Rebelión de las Raíces, àngels barcelona, Барселона (2023) и Take my blood and write on the soil, the people must know that we are being taken prisoners. An anti-colonial bow to the Cromotex Union, Theater Neumarkt, Цирих (2023). Међу скорашњим групним изложбама издвајају се: The Disobedience Archive, 60. Бијенале у Венецији (2024); True Colors, Уметничка фондација AkzoNobel у оквиру Kunstmuseum у Хагу (2024); Anti-Futurismo Cimarrón, La Virreina Centre de la Imatge, Барселона (2024); Looking a-way: Othering in/of the (semi)periphery, tranzit, Словачка (2024); A Model, Mudam Луксембург, Луксембург (2024); GUT_BRAIN 1. Destructive Desires and Other Destinies of Excess, Галерија Блеквуд, Торонто (2024) и Preludio. Intención poética, Колекција MACBA, MACBA, Барселона (2024).

by sof

Перформанс 7×70 – Оброк ▪︎ Јавни простор испред КЦБ ▪︎ 60. Октобарски салон

Пре званичног отварања 60. Октобарског салона, у петак, 18. октобра, у 14.00 сати, испред Културног центра Београда организује се перформанс 7×70 – Оброк, чији су аутори Луси и Хорхе Орта. Ручак у јавном простору за 200 званица, испред Културног центра Београда, окупиће неке од актера на јавној, политичкој и културној сцени Београда, са идејом да „сести за исти сто, поделити хлеб и храну“ може бити начин скретања пажње на неке од горућих проблема са којима се суочавају уметници и културни радници код нас.

Београдски заједнички ручак је 47. оброк који су Луси и Хорхе Орта организовали у јавним просторима разних градова широм света.

——————————

Луси + Хорхе Орта

Луси Орта (Велика Британија, 1966) + Хорхе Орта (Аргентина, 1953) у колаборативној пракси у области визуелних уметности, која обухвата различите медије укључујући цртеж, скулптуру и перформанс, реализују значајна уметничка дела која се баве кључним друштвеним и еколошким изазовима. Међу њиховим најпрепознатљивијим радовима налазе се: Refuge Wear and Body Architecture (Избегличка одећа и архитектура тела), минимална преносива станишта која спајају архитектуру и одећу; Nexus Architecture (Нексус архитектура), који истражује алтернативне моделе друштвеног повезивања; HortiRecycling (ХортиРециклирање) и 70 x 7 The Meal (Оброк 70 x 7), који преиспитује локалне и глобалне ланце исхране и ритуале гозбе у заједници; OrtaWater (ОртаВода) и Clouds (Облаци), који се бавe несташицом воде и проблемима који настају услед њеног загађења и корпоративне контроле; Antarctica (Антарктика), који се бави последицама климатских промена на миграције; и Amazonia (Амазонија), који истражује испреплетане екосистеме и њихову вредност за наше природно окружење.

Као признање за свој допринос одрживости, уметници су добили Green Leaf Award за уметничку изврсност са еколошком поруком, коју додељује Еколошки програм Уједињених нација у партнерству са Музејом природног света и Центром за Нобелову награду из Осла у Норвешкој (2007). Њихов монументални рад Cloud: Meteoros (Облак: Метеорос) изабран је као први у пројекту наруџбина уметничких дела за јавне просторе Terrace Wires за станицу метроа Сент Панкрас у Лондону (2013).

У њихове скорашње и значајне изложбе убрајају се: Бијенале савремене уметности у Дираџи, Дираџа (2024); Центар Помпиду-Мец, Мец (2022); Flughafen Tempelhof, Берлин (2021); Галерија Третјаков, Москва (2021); Палацо Векио, Музеј Салваторе Фергамо, Музеј Новеченто, Фиренца (2019) и Ikon Gallery, Бирмингем (2018).

by sof

ОТВАРАЊЕ 60. ОКТОБАРСКОГ САЛОНА

Сви изложбени простори 60. Октобарског салона отварају се у недељу, 20. октобра, у 13 сати.

Улаз на све изложбе и програме је слободан, а овогодишње локације су:

• галерије Културног Центра Београда (Ликовна галерија, Галерија Артгет и Гaлерија Podroom)
• Павиљон на Цветном тргу
• Галеријa ФЛУ
• бивши клуб Академија
• Галерија УЛУС
• Галерија СУЛУЈ
• Салон Музеја града Београда
• Музеј афричке уметности
• излози Француског института
• јавни простори у граду

⫸ АДРЕСЕ ИЗЛОЖБЕНИХ ПРОСТОРА И ИНФОРМАЦИЈЕ О РАДНОМ ВРЕМЕНУ МОЖЕТЕ НАЋИ ОВДЕ.

————————————–

ПРОГРАМ ОТВАРАЊА
Недеља, 20. октобар

⫸ 13.00 • Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, Мали Калемегдан 1
Данијела Ортиз, Корен који сте ишчупали није рупа у мојој земљи, већ тунел • Луткарска представа

⫸ 13.00-18.00 • Галерија УЛУС, Кнез Михајлова 37
Пројекат Hope=Home

⫸ 14.00 • Галерија ФЛУ, Кнез Михаилова 53
Катрин Бем и Јелена Мицић, Пенфолд принципи у складу са Уредбом ЕУ 2024/1252 •
Радионица/разговор

Придружите се Јелени и Катрин у неформалном разговору и уређивачком раду на изради њихове наративне интервенције у галерији. „Екстракција” и „међузависност” неке су од речи – окидача које су идентификоване током упоређивања два текста: Пенфолд принципа и ЕУ Закона о критичним сировинама.

⫸ 16.00 • Салон Музеја града Београда, Булевар краља Александра 30
Вођење кроз изложбу • Кустоси: Матју Лелијевр и Маја Коларић

⫸ 18.00 • Музеј афричке уметности, Андре Николића 14
ЦЕРЕМОНИЈА ОТВАРАЊА
Адријан Мелис Соса и Ђејми Хадровић, Бирократа у гладовању • Перформанс

by sof

КРИТИЧНА ПИТАЊА ДАНАШЊИЦЕ НА 60. ОКТОБАРСКОМ САЛОНУ

Простори за уметност и уметнике, доживљај посла и рада у савременом тренутку, дијалог између актера на уметничкој и културној сцени, они мање видљиви, друштвене и природне промене, то су неке од тема које се провлаче кроз радове и перформансе који ће бити представљени на овогодишњем издању Октобарског салона.

Током овогодишњег, 60. издања Октобарског салона, од 20. октобра до 1. децембра, изложбе и пратећи програми одвијаће се, као и обично, на неколико локација – у галеријама Културног Центра Београда, у Павиљону на Цветном тргу, Галерији ФЛУ, у бившем клубу Академија, Галерији УЛУС, Галерија СУЛУЈ, у Салону Музеја града Београда, у Музеју афричке уметности, у излозима Француског института и у јавним просторима у граду.

О сарадњи са иностраним кустосима и радовима које издвајају у оквиру три концепције на којима почива овогодишње издање Салона, разговарали смо са кустоскињама Добрилом Денегри, Мајом Коларић, Аном Кнежевић и Емилијом Епштајн.

Већ у петак, 18. октобра, пре званичног отварања Октобарског салона, у програм и теме уводи нас уметнички дуо Луси и Хорхе Орта кроз перформанс испред Културног центра Београда. Овај рад требало би да буде позив на дијалог између уметника, градске културне сцене и структура које одређују културну политику на локалном и државном нивоу. Како објашњава Добрила Денегри, историчарка уметности и кустоскиња, која је на концепту Траг радила са Лоренцом Балбијем, директором Музеја модерне уметности у Болоњи – MAMbo, ово су уметници афирмисани још од средине 90-их својим ангажованим приступом који проблематизује критична питања данашњице: климатске промене, опасност од суша, миграције, и процесе друштвене интеграције, коегзистенције и равноправности. „Ову, 47. верзију њиховог колективног перформативног чина, који носи наслов 7×70 – Оброк, одлучили смо да реализујемо као форму мирног протеста, са идејом да ‘сести за исти сто, поделити хлеб и храну’ може бити начин скретања пажње на неке од горућих проблема са којима се суочавају уметници и културни радници код нас.“

Лоренцова концепција за пројекат Траг базирана је на предлогу да се целокупни буџет манифестације уложи у куповину зграде која би се користила као изложбени простор Октобарског салона, који никада није имао свој простор. Такав објекат би и након манифестације остао доступан за уметнике и стварање уметности. Међутим, Октобарац је остао расут, као и годинама раније, на неколико локација, па је концепт трансформисан. „Готово све интервенције које смо уврстили у наш сегмент Октобарског салона имају сличну поруку: неопходно је створити просторе у којима уметници могу да стварају, и који могу постати хумус за просперитетнију уметничку и културну сцену. Ту поруку желимо да илуструјемо кроз низ примера, углавном акција, перформанса, радионица иностраних и домаћих уметника који се баве ендемичним проблемом у сваком контексту захваћеном процесима џентрификације, либерализације тржишта и, генерално, смањењем сензибилитета за слободно стварање алтернативних уметничких форми“, каже Добрила Денегри.

„Изложба под називом Естетика(е) сусрета, коју смо заједно осмислили и конципирали Матју Лелијевр и ја преиспитује сусрете у форми уметничке продукције као суштинско и фундаментално питање које је подстакло нашу жељу да овом темом прославимо 60. Октобарски салон. Настао након ослобођења Београда на крају Другог светског рата, Октобарски салон оличава шест деценија уметничких сусрета и илуструје снагу уметности да преброди политичке и територијалне успоне и падове, непрестано се изнова осмишљавајући упоредо са стасавањем нових генерација уметника као носиоца и покретача питања свог времена. На овај начин, уметност се изнова обнавља и наставља да нуди простор у којем се наново сусрећемо, учимо и развијамо”, истиче Маја Коларић, директока Музеја савремене уметности у Београду, која сарађује са Матјуом Лелијевром, кустосом у Музеју савремене уметности у Лиону. „Ово издање Октобарског салона, у својој 60. инкарнацији, по самом формату је повод за сјајну сарадњу кроз три уметничка предлога које доноси седам кустоса подељених у три тима. Овај специфичан формат, за догађај овог реномеа, чини се прилично јединственим и сведочи више него икад о важности дељења и удруживања умова и речи. Допирање до других, размена и дељење је гаранција заједничког успеха у дијалогу и сарадњи, и с тим у вези Естетика(е) сусрета осмишљене од стране Метјуа и мене постаје метод који превазилази само поље уметничког стваралаштва у тежњи да остави дубљи траг унутар друштва и наших свакодневних односа. Постављање питања сусрета у контексту међународне изложбе, овогодишњег Октобарског салона позив је на авантуру која је суштински колективна, састављена од путовања и размена. ”

Радови представљени у сегменту Нада је дисциплина овогодишњег Октобарског салона фокусирају се на дефиницију и наш савремени доживљај посла, на бескорисност рада, на везу рада и уметности, објашњава Ана Кнежевић, кустоскиња Музеја афричке уметности која сарађује са Лином Џуверовић, са Челси колеџа за уметност Универзитета уметности у Лондону, и Емилијом Епштајн, колегиницом из Музеја афричке уметности. Ана посебно истиче видео рад Вредност одсуства Адријана Мелиса, који је, иако настао пре 12 година, и даље веома актуелан. Он говори о неповерењу према социјалистичком економском моделу Кубе, где су јавни службеници због ниских плата измишљали изговоре да изостану са посла, толико често да је то постало редовна пракса коју су чак државна предузећа почела да толеришу. „Зато Мелис одлучује да плаћа те изговоре дајући људима за продукцију видео рада тачно онолико новца колико вреди њихово одсуство са посла”, каже Ана Кнежевић.

Иако се сегмент Нада је дисциплина у процесу рада са уметницима развијао око слогана и мотоа афро-америчке активисткиње Маријам Кабе, како обjашњава Емилиа Епштајн, кустоскиње Музеја афричке уметности истичу и домаће радове попут рада уметничког удружења Караван из Ваљева или рад Снимак пејзажа термита уметничког дуа доплгенгер. Чланови Каравана инспирисани су меморабилијама које проналазе у ромском насељу Баир, где Караванци на зидовима породичних кућа музичара стварају мурале, уз препоруке и сугестије Баираца. Снимак пејзажа термита је есеј у коме аутори посматрају слике прошлости рудара у социјалистичком друштву, поредећи их са скривеном сликом рударења у капиталистичком друштву.

„Многи од уметника који чине ‘систем’ Нада је дисциплина, говоре и реагују за бројне ‘категорисане’ појединце – социјално прогнане и заборављене, трауматизоване, или пак сведене да делују на друштвеној маргини”, истиче Емилиа Епштајн. „Кључна је дистинкција Маријем Кабе између наде као емоције и пасивног стања, с једне стране, и наде као друштвеног ангажмана који захтева простор, напор и намеру да се развија, с друге стране. Говоримо, заправо, о стратешком деловању у институцијама и кроз институције и законе, о спонтаном организовању у јавном простору, на улицама и у квартовима, у буџацима и становима, али и о непозваном ‘уметању’ у дискурс.”
———————————————————-

Уметници и учесници 60. Октобарског салона:

Траг
Алдо Ђаноти, Алесандра Савиоти, Алфредо Хар, Данијела Ортиз, Колектив Министарство простора, Лидија Делић, Марија Шевић, Немања Николић и Нина Ивановић, Луси + Хорхе Орта, Марија Ајхорн, Удружење ликовних уметника Србије (УЛУС), Франческо Фонаси

Естетика(е) сусрета
Ане Имхоф, Аника Карс, Биљана Ђурђевић, Дамир Радовић, Еди Дибјан, Иван Шулетић, Јепе Хејн, Јеспер Јуст, Кјанга Хам, Малгожата Мирга-Тас, Малек Гнаоуи, Марина Марковић, Никола Димитровић, Рандолфо Ламонијер

Нада је дисциплина
Адријан Мелис Соса, Даринка Поп-Митић, доплгенгер, И други (And Others): Уродњене политике и праксе уметничких колектива, Јелена Савић, Караван, Катрин Бем и Јелена Мицић, Килуанжи Кија Хенда, Мвана, Милица Дукић, Милица Ружичић, Читалачка група за феминистичко трајање (FDRG)

Конференција за медије одржаће се у петак, 18. октобра, у 12 часова, у Дворани Културног центра Београда, а организовани обилазак поставки уз присуство уметникa и кустоса, у суботу, 19. октобра, у 17 часова.

Нина Ивановић, Југошпед, 2021, акварел на папиру, 200 x 150 цм

Килуанжи Киа Хенда „Work wont fix it“ постер

Караван, Фото: Тијана Марић

by sof