„Шта остаје?“ – Октобарски салон
Октобарски салон, једна од најважнијих градских манифестација за савремено ликовно стваралаштво, од самих својих почетака везује се за 20. октобар 1945. године, дан када је Београд ослобођен од фашистичких окупационих снага. На овај дан подсећамо да је 2025. година требало да буде припремна година за наредно, 61. издање Октобарског салона.
Припремна година подразумева низ активности: избор чланова Одбора, који бирају уметничког директора; рад на концепцији; избор уметника, сарадника, изложбених простора и програма, као и планирање трошкова за даљу реализацију. Идеја о синхронизацији рада Одбора и уметничког директора манифестације, чији мандати трају две године, доведена је у питање истеком мандата старог и неименовањем новог Одбора, који би радио и пратио реализацију новог издања Октобарског салона. Одлуком о сталним манифестацијама у области културе од значаја за Град Београд, у јуну ове године, и усвајањем новог правилника, позиција уметничког директора више не постоји, нови Одбор није именован, а Културни центар Београда, дугогодишњи организатор манифестације, ове године није био у могућности да започне са припремним активностима у неизвесним финансијским и друштвеним околностима.
Питање положаја, будућности и значаја ове манифестације данас, симболично постављено у наслову прошлогодишњег издања Салона, остаје и даље отворено.
Извештај о раду Одбора
Одбор у саставу Вук Видор, председник и чланови Гордана Гонцић, Даница Јововић Продановић,Зорана Ђаковић Миннити, Михаел Милуновић, радио је у мандату од две године, у периоду од фебруара 2023. до фебруара 2025. године.
Процес рада
Одлука о именовању чланова Одбора стигла је 2. марта 2023., а први састанак одржан у просторијама Културног центра Београда 21. марта 2023. године.
Од првог састанка до одлуке Одбора одржано је још 6 састанака (29.3.2023. у КЦБ-у састанаку су присуствовали и представници Удружења ликовних критичара AICA: Бранислав Димитријевић, Маријана Цветковић, УЛУС-а: Милица Ружичић и НКСС: Вида Кнежевић; 10.4.2023.- усвојен предлог да се састави пројектни задатак и спроведе конкурс по позиву; 4.5.2023. – разговор о садржају пројектног задатка и предлози за уметничке директоре; 15.5. 2023. – zoom састанак и још јeдан разговор о предлозима за уметничке диркеторе/директорке; 20.6. 2023. – усвојен предлог пројектног задатка и листа од 4 предлога за уметничког директора/директорку; 22.6.2023. – упућен позив на адресе четири кустоса/историчара/историчарки уметности и дат рок од месец дана за предлоге концепција и кустоских тимова.
Крајем јула стигло је 3 предлога, с обзиром да један од позваних кустоса није био у могућности да одговори на позив. 27.7. 2023. приређени су онлајн разговори са онима којима су позиви упућени и који су послали предлоге: Лина Џуверовић, Лоренцо Балби и Матју Лелиевр.
На састанаку 21. 9.2023. Одбор је након дискусије једногласно одлучио да прихвати сва три послата предлога.
Одлука
На трагу прошлогодишњег, 59. издања Октобарског салона, који се бавио преиспитивањима и другачијим моделима рада, Одбор сматра да је важно да се настави са промишљањем будућности ове манифетсације.
На основу пројектног задатка стигли су предлози три, од четири позвана кустоса/кустоскиње и то Лине Џуверовић (Hope is a Discipline / Нада је дисциплина), Лоренца Балбија (Lorenzo Balbi, Trace / Траг) и Матјуа Лелиевра (Matthieu Lelièvre, Aesthetic of Encounters / Естетика сусрета). У сваком од предлога могле су се препознати теме и изазови са којима се уметници, радници у култури и манифетсације сусрећу, а то су потреба за солидарнијим деловањем, важност сарадње и повезивања, недостатак простора за уметност и друштвена референтност уметничког рада.
Одбор сматра да су све горепоменуте теме подједнако важне да се о њима у јавности говори кроз Октобарски салон и да различити кустоски приступи и искуства, као и радови уметника који буду одабрани, доприносе бољем разумевању стварности, активнијем промишљању уметности али и саме манифестације. Уколико се о изложби размишља као месту и простору стварања и преношења знања, она мора бити отворена за све. Једногласно је одлучено да се за 60. издање Октобарског салона прихвате све три предложене концепције које би у нешто мањем обиму могле равноправно и аутономно да буде представљене, а по могућству се и удруже у појединим сегментима.
Током 60. Октобарског салона реализовани су сви планирани програми и сарадње.
За одржавање изложби Октобарског салона изабрано је укупно девет локација, које су биле доступне у периоду одржавања Салона: Културни центар Београда (Ликовна галерија, KЦБ, Kнеза Михаила 6, Галерија Подроом, KЦБ, Трг републике 5/-1, Галерија Артгет, KЦБ, Трг републике 5/I спрат), Павиљон КЦБ на Цветном тргу, Галерија Факултета ликовних уметности, Kнеза Михаила 53, Kлуб Академија, ФЛУ, Рајићева 10, Галерија УЛУС, Kнеза Михаила 37, излози Француског института, угао Змај Јовине и Кнез Михаилове, Галерија СУЛУЈ, Теразије 26 / II спрат, Салон Музеја града Београда, Булевар краља Александра 30, Музеј афричке уметности, Андре Николића 14.
Изложбе су пратили програми, перформанси и други догађаји који су реализовани у галеријским и другим јавним просторима, као на што су плато испред KЦБ, угао Kнез Михаилове и Трга Републике, плато испред Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“, Мали Kалемегдан 1, Дворана Kултурног центра Београда, Kоларчева 6, Министарство простора, Kондина 26 / III спрат.
Број пратећих програма: 53
Број посетилаца: око 6000
Реализоване сарадање и институционално умрежавање на међународном плану:
- Повезивање колекција – Колекција „Октобарски салон“ и Колекција Артанџел (Лондон), Колекција „Октобарски салон“ и Колекција Музеја савремене уметности у Лиону ....
- Учешће домаћих уметника на Бијеналу у Лиону – уметница Надежда Кирћански
- Обогаћивање колкеције Октобарски салон путем поклона учесника изложбе; Луси и Хорхе Орта, Рондолфо Ламоније, Никола Дмитровић, Марија Шевић, Немања Николић, Франческо Фонаси, Данијела Ортиз, Марина Марковић
Сугестије и закључци
Промишљање развоја ОС важно је будући да је то манифестација од јавног значаја за град и државу, да она захтева свест о јавном интересу, о одговорном понашању и транспарентном начину рада свих доносилаца одлука - пре свега оснивача, Одбора и организатора. Континуирано промишљање његове будућности важно је с обзиром на то да ОС нема стално правно лице које би преузело континуирану бригу о њему. (Културни центар Београда за свако издање потписује нове уговоре) Предлажемо следеће:
- Буџет за манифетсацију. Иако је највећи када је реч о савременој ликовној уметности у Србији, он је и даље недовољан пре свега уколико се жели реализовати изложба са више уметника, нових продукција и адекватних услова рада, користити већи изложбени простори и реализовати друштвено релевантан програм како за локлану средину, тако и шире гледано. Без обзира што је програме и контексте тешко упоређивати, буџет за изложбу Бијенала у Берлину је 3 милиона еура по издању, док је за Октобарски салон 250.000 еура, па би свакако требало имати у виду повећање основног буџета без обзира на друге изворе и донације.
- Покретање јавне расправе у сарадњи са оснивачем на тему даље организације и функционисања Октобарског салона;
- Правовремено именовање уметниког директора, које би утицало на даљу организацију. Из досадашљег искуства, делује да би идеално било да се зна ко ради наредно издање изложбе већ на крају претходног издања. Ова динамика би оставила довољно времена за неопходна истраживања и продукције, али и проналажење излагачких простора који увек морају да се усклађују са плановима других институција и простора.
- Пронаћи модел по којем би се реализовала континуирана брига о Салону – размислити о начинима и форматима имплементације континуиране бриге о једној оваквој манифестацији. Испитати могућности за формирање радне групе (тела) које би на орочен дужи период бавио и бринуо о манифестацији.
У Београду, 21. септембра 2023. године