У недељу, 1. децембра, у Галерији Факултета ликовних уметности додељене су награде 60. Октобарског салона, чиме је манифестација званично завршена након шест недеља.

Жири у саставу Дарка Радосављевић, историчарка уметности, Ана Адамовић, уметница, и Симона Oгњановић, историчарка уметности, доделио је награду за четири најбоља рада 60. издања Октобарског салона.

У званичном образложењу, које је прочитала Дарка Радосављевић, стоји: „Специјалном наградом, жири је желео симболички да равноправно истакне и подржи два важна примера уметничких иницијатива и пракси, које су на различите начине допринеле видљивости неких од кључних тема овогодишњег Октобарског салона. С једне стране, рад Милице Дукић омогућио је стварање привремених простора интензивне размене посредоване заједничком уметничком производњом, а у којем су на овом Салону учествовали припадници различитих уметничких и неуметничких заједница, укључујући и посетиоце изложбе. С друге стране, ауторски тим којег чине Лидија Делић, Марија Шевић, Немања Николић и Нина Ивановић је својом уметничком иницијативом и интервенцијом у јавном простору под називом Простори за рад поново усмерио пажњу на вишедеценијски проблем локалне уметничке заједнице, а то је недостатак уређеног радног простора, који је само један од многобројних индикатора одсуства системске помоћи у решавању структуралних проблема са којима се уочавају уметници и уметничка удружења.

Друга награда додељује се уметнику из Кубе Адријану Мелис Соси, за звучно-перформативну акцију документовану као видео рад под називом Приче са планинског врха. Мимо овог, на Салону су приказана још два рада истог аутора, који сведоче о континуитету уметниковог интересовања у коме границе између уметности и свакодневних пракси често постају сасвим порозне. Мелис прецизно препознаје неуралгичне тачке савременог друштва и користи их као полазишта за јасне и једноставне иницијативе којима сведочимо у видео радовима представљеним на овогодишњој изложби. Скоро на граници етичности, акције које уметник покреће кроз своје радове убедљиво постављају питања о значењу и смислу рада у капиталистичком систему, о границама солидарности и могућности побуне у нашем дубоко нефункционалном свету.

Главну награду Салона жири додељује раду Удружења Караван, који се издвојио као изузетан пример уметничког ангажмана, а чије је примарно деловање усмерено на непосредно очување богатог музичког наслеђа ромског насеља Баир у Ваљеву. Кроз крајње личан и непосредан рад с локалном заједницом којој и сами припадају, као и кроз сарадњу с другим уметницима и организацијама у реализацији заједничких активности, уметници и иницијатори ове групе Тијана и Драган Марић активно стварају друштвено изузетно убедљиве уметничке форме, међу којима се посебно истичу мурали на баирским кућама, настали  на основу породичних архива оних који у њима данас живе. Такође, велики значај имају и редовне радионичарске активности уметничко-образовног типа које се одржавају у породичној кући Марића, а које су такође намењене локалној заједници. У светлу актуелних збивања која се из дана у дан радикализују, и у којима је немогуће предвидети ‘шта остаје’, или пре, ‘шта ће остати’ од  културног, уметничког и историјског наслеђа друштва у којем живимо, а у којем се оно активно и незаконито уништава и отуђује, чини се од непроцењивог значаја указати на праксу Удружења Караван које демонстрира не само сврсисходан облик меморизације прошлости и наслеђа као заједничког добра, већ то чини афирмишући принципе удруженог рада и деловања у којем се уметничка и неуметничка заједница конструктивно и директно сустичу.“

Уз главне награде, у Галерији ФЛУ додељена је и награда Културног центра Београда, дугогодишњег организатора манифестације. Жири Културног центра Београда, кога чини ликовна редакција КЦБ – историчари уметности и кустоси Сенка Ристивојевић, Светлана Петровић и Владимир Бјеличић – прогласио је перуанску уметницу Данијелу Ортиз добитницом награде Културног центра Београда.

Образложење у име жирија Културног центра Београда прочитала је Сенка Ристивојевић: „Уметничка пракса и ангажман Данијеле Ортиз, без обзира на медиј и формат, доследно и храбро преиспитују политичке, економске и културне системе моћи који обликују савремени свет уливајући наду да је праведнија стварност могућа. Користећи уметност као средство политичке педагогије на крајње аутентичан начин, Данијела нуди алтернативне наративе који уметност и живот држе даље од тржишта, политичких и економских интереса. Кроз даљу сарадњу са Данијелом Ортиз отвара се истраживачки и уметнички простор пропитивања и интерпретације односа Југ-Југ, који је неко време постојао кроз Покрет несврстаних, а посебно анализирања веза са Латинском Америком, разумевања антимиперијализма и културе интернационалистичке солидарности и њихових могућности у актуелном времену.“

60. Октобарски салон трајао је од 20. октобра до 1. децембра, а изложбе и пратеће програме, који су се одвијали у галеријама Културног Центра Београда, у Павиљону на Цветном тргу, Галерији ФЛУ, у бившем клубу Академија, Галерији УЛУС, Галерија СУЛУЈ, у Салону Музеја града Београда, у Музеју афричке уметности, у излозима Француског института и у јавним просторима у граду, обишло је више од 6.000 посетилаца.