ОКТОБАРСКИ САЛОН
Октобарски салон је репрезентативна међународна манифестација из области визуелних уметности, чији је оснивач и покровитељ Град Београд.
Октобарски салон ликовних и примењених уметности Србије је 1960. године основао Народни одбор града Београда као годишњу смотру значајних остварења уметника СР Србије, која је сваке године отварана 20. октобра у част Дана ослобођења Београда.
Током своје историје Салон је мењао концепцију и облике организовања.
Године 2004, на иницијативу дугогодишњег организатора, Кутурног центра Београда, а одлуком Оснивача, добио је међународни карактер и постао једна од значајних референтних тачака за српску али и регионалну уметничку сцену.
Циљ манифестације је представљање најзначајнијих нових остварења и уметнички дијалог домаћих и иностраних аутора у области визуелних уметности.
Октобарски салон има Одбор који именује Град Београд, а чије су обавезе регулисане Правилником о манифестацији.
У оквиру изложбе међународни жири додељује новчану Награду Октобарског салона.
Од 2007. године, Културни центар Београда додељује посебну награду која подразумева организацију самосталне изложбе награђеног аутора/ауторке/групе у неком од својих галеријских простора.
Од 2004. године, од када је добио међународни карактер, изложбе Салона су курирали: Анда Ротенберг ( 45. Октобарски салон, Континентални доручак), Дарка Радосављевић и Небојша Вилић (46. Октобарски салон, Уметност која ради), Рене Блок и Барбара Хајнрих (47. Октобарски салон, Уметност, живот и пометња), Лоранд Хеђи (48. Октобарски салон, Микронаративи), Бојана Пејић (49. Октобарски салон, Уметник-грађанин, уметница-грађанка), Бранислава Анђелковић (50. Октобарски салон, Околности), Јуан Пусет (51. Октобарски салон, Ноћ нам прија), Аленка Грегорич и Галит Еилат (52. Октобарски салон, Време је да се упознамо), Бранислав Димитријевић и Мика Ханула (53. Октобарски салон, Гуд лајф), Red Min(e)d – Јелена Петровић, Данијела Дуганџић, Катја Коболт, Дуња Куковец (54. Октобарски салон, Нико не припада више ту него ти), Николаус Шафхаузен и Ванеса Милер (55. Октобарски салон, Ствари које нестају), Дејвид Елиот (56. Октобарски салон – Београдски бијенале, Љубавни занос), Гунар Кваран, Даниеле Кваран (57. Октобарски салон – Београдски бијенале, Чудо какофоније), Иларија Марота и Андреа Баћин (58. Октобарски салон – Београдски бијенале, Сањари), Зорана Ђаковић Миннити и колектив Културног центра Београда (59. Октобарски салон).
Године 2014, одлуком Града Београда, Октобарски салон постаје бијенална манифестација.
Културни центар Београда, основан 1957. године као мултидисциплинарна установа културе, у својој дугој и богатој историји не одустаје од првобитне мисије – да промовише највише уметничке, културне и друштвене вредности и подржава високе стваралачке домете, истраживање и експеримент на домаћој и међународној сцени.
У јединственом комплексу вишенаменских простора, укупне површине oд око 2000 м², у тространо оријентисаном здању Дома штампе, типичном представнику српске архитектуре 50-их година прошлог века (пројектант арх. Ратомир Богојевић), а често и на просторима око и изван Центра, свакога дана се преплићу изложбе савремене уметности, филмске пројекције, концерти, књижевни програми, предавања, радионице, трибине, конференције, хепенинзи…
Центар је зачетник, организатор и партнер многих домаћих и међународних пројеката и институција који значајно обележавају савремену сцену Београда и Србије: Октобарски салон, Фестивал једног писца, Светски дан(и) поезије, -Београдска интернационална недеља архитектуре – БИНА, Дани оргуља, Чембало, жива уметност, Међународни студентски бијенале уметности књиге, (Графички) Дизајнер: Аутор или универзални војник, Фестивал ауторског филма, Слободна зона, Међународни филмски фестивал ФЕСТ, фестивали националних кинематографија, Ноћ музеја и др.
Културни центар Београда
Кнез Михаилова 6/I
11000 Београд, Србија
Чланови Одбора Октобарског салона:
Вук Видор, председник
Гордана Гонцић
Зорана Ђаковић Миннити
Даница Јововић Продановић
Михаел Милиновић
Званична адреса Октобарског салона
Нинела Гојковић, помоћница директора за финансије и в.д. директора Културног центра Београда
Јасмина Петковић, продуценткиња
Љиљана Илић, координаторка за комуникације и медије