Prostor

Novu zgradu Muzeja Grada Beograda (bivša zgrada Nove Vojne akademije u Resavskoj 40b) projektovao je Dmitrije T. Leko, kao drugi deo kompleksa Vojne akademije započetog 1850. godine duž ulice Kneza Miloša. Objekat je u potpunosti završen posle Prvog svetskog rata. Zgrada je izvedena u stilu akademizma. Elegantna fasadna dekoracija, izbor materijala, jasna i čvrsta kompozicija odgovarale su zahtevima njene funkcije i javne prezentacije. Unutrašnjost je, s druge strane, bila u skladu sa namenom (sale za vežbu, učionice, spavaonice, kancelarije…) – čisti prostori, mahom bez pregrada, u gotovo asketskom duhu. Markantni objekti kompleksa Vojne akademije, zajedno sa okolnim reprezentativnim objektima: Kasarnom sedmog puka u Nemanjinoj ulici, Oficirskim domom, Oficirskom zadrugom i parkom Manjež definisali su novo, modernizovano lice ovog kraja Beograda krajem 19. i početkog 20 veka. Ovaj urbanistički potez i danas se jasno razaznaje na mapi Beograda.

 

Objekat zgrade Muzeja Grada Beograda bivše Nove Vojne akademije je do Drugog svetskog rata korišćen u skladu sa svojom prvobitnom namenom, kao visokoškolska vojna ustanova. Tokom Drugog svetskog rata prenamenjen je u sud, a kasnije dobija administrativnu funkciju u sklopu kompleksa Državnog sekretarijata za narodnu odbranu.

 

Objekat je više puta pretrpeo oštećenja tokom rata i bombardovanja (1941. i 1999. godine), a takođe je i više puta popravljan i adaptiran u skladu sa promenom namene samog objekta.

 

Godine 2006. Ministarstvo odbrane Republike Srbije je objekat ustupilo Gradu Beogradu za potrebe smeštaja Muzeja grada Beograda. Deo objekta i dalje koristi Vojna štamparija. Slobodni deo objekta iako neuslovan, vrlo je atraktivan i koristi se povremeno za održavanje umetničkih programa. Tokom 2012. godine objekat je delimično saniran (od posledica bombardovanja 1999. godine) i konzerviran Očekuje se kompletna sanacija i rekonstrukcija objekta za potrebe nove namene.