Простор

Нову зграду Музеја Града Београда (бивша зграда Нове Војне академије у Ресавској 40б) пројектовао је Дмитрије Т. Леко, као други део комплекса Војне академије започетог 1850. године дуж улице Кнеза Милоша. Објекат је у потпуности завршен после Првог светског рата. Зграда је изведена у стилу академизма. Елегантна фасадна декорација, избор материјала, јасна и чврста композиција одговарале су захтевима њене функције и јавне презентације. Унутрашњост је, с друге стране, била у складу са наменом (сале за вежбу, учионице, спаваонице, канцеларије…) – чисти простори, махом без преграда, у готово аскетском духу. Маркантни објекти комплекса Војне академије, заједно са околним репрезентативним објектима: Касарном седмог пука у Немањиној улици, Официрским домом, Официрском задругом и парком Мањеж дефинисали су ново, модернизовано лице овог краја Београда крајем 19. и почетког 20 века. Овај урбанистички потез и данас се јасно разазнаје на мапи Београда.

 

Објекат зграде Музеја Града Београда бивше Нове Војне академије је до Другог светског рата коришћен у складу са својом првобитном наменом, као високошколска војна установа. Током Другог светског рата пренамењен је у суд, а касније добија административну функцију у склопу комплекса Државног секретаријата за народну одбрану.

 

Објекат је више пута претрпео оштећења током рата и бомбардовања (1941. и 1999. године), а такође је и више пута поправљан и адаптиран у складу са променом намене самог објекта.

 

Године 2006. Министарство одбране Републике Србије је објекат уступило Граду Београду за потребе смештаја Музеја града Београда. Део објекта и даље користи Војна штампарија. Слободни део објекта иако неуслован, врло је атрактиван и користи се повремено за одржавање уметничких програма. Током 2012. године објекат је делимично саниран (од последица бомбардовања 1999. године) и конзервиран Очекује се комплетна санација и реконструкција објекта за потребе нове намене.