Prostori

Arhitektura za izložbu 49. Oktobarskog salona

arh. Slobodan Danko Selinkić

 

Ovogodišnji, 49. Oktobarski salon održava se u građevinama koje su, kao i njihovi unutrašnji prostori, upisane u kolektivnu memoriju građana/građanki Beograda. Onima koji Beograd ne poznaju i prvi put u njega dolaze ove zgrade i prostori mogu poslužiti kao orijentacione tačke koje markiraju arhitektonski kontekst u kojem Oktobarski salon deluje već godinama.

Svih pet glavnih prostora u kojima se odvija izložba 49. Oktobarskog salona – Kulturni centar Beograda, Muzej 25. maj, Kuća legata, Javno kupatilo Dunav i galerija Kontekst – „pozajmljeni” su gradski prostori: oni nisu predviđeni za ovakvu vrstu izložbi ili uopšte nisu ni u kategoriji prostora za izlaganje, kao što je, na primer, slučaj s kupatilom Dunav. Dakle, svi prostori koje Salon već godinama koristi preživeli su radikalnu redefiniciju svoje originalne namene. Arhitektonskim intervencijama možda je po prvi put tako vidljivo namena ponovno definisana za potrebe međunarodne izložbe Umetnik građanin, umetnica građanka. Kontekstualne umetničke prakse.

Precizan koncept izložbe Bojane Pejić, ovogodišnje umetničke direktorke Oktobarskog salona i kustoskinje izložbe, bio je osnova za projektovanje izložbene postavke. Na svakoj od lokacija Salona radovi umetnika su tematski grupisani, pa su arhitektonske intervencije na ovim prostorima bile dvostruke prirode: trebalo je poštovati ideju tematskih celina, s jedne strane, a s druge, intervenisati u domenu postojeće arhitekture. Pokušali smo tako da pratimo ideju izložbe koja se bavi kontekstualnom umetnošću, i nastojali da izložbu dopunimo tako što ćemo je dodatno kontekstualizovati arhitekturom. Materijal korišćen za arhitekturu prostora uglavnom je karton gips.

Želeli smo da dekontekstualizujemo unutrašnjost svih izlagačkih mesta i stvorimo autonomni prostor izložbe koji obezbeđuje kružno kretanja posetilaca, kao i da definišemo ulaz u izložbu i izlaz iz nje gde god je to bilo moguće. Pokušali smo da neutralizujemo direktno delovanje postojećeg arhitektonskog konteksta na sadržaj izložbe, iako oni nisu uvek odvojene priče. Kulminaciju odnosa konteksta postojećeg i konteksta novog rešili smo u portiku Muzeja 25. maj, gde smo na ulazu u zgradu realizovali dva nova izlagačka paviljona i postavili jedan rad na fasadu same muzejske zgrade.

Kretanje posetilaca od definisanog početka izložbe ka njenom „otvorenom” kraju poštuje koncept izložbe, ali sugeriše i da se izložba nastavlja u nekom od drugih prostora u gradu. Idealno gledano, svi gradski prostori u kojima se održava Oktobarski salon mogli bi biti viđeni kao jedan zajednički prostor ove izložbe od preko 4.000 kvadratnih metara. U tom smislu građanin posetilac može sam da odredi svoj pravac kretanja, da definiše svoj prostor izložbe i odluči se za svoj kraj i/ili početak.

wwww.dankoselinkic.com

studio arhitekture Selinkić, Beograd–Rim

asistent: aps. arh. Branko Stanojević

ukupna površina izložbenih prostora: 4.236 m²

 

Radovi u javnom prostoru

Sanja Iveković Plan – site-specific projekat

Plato ispred Kulturnog centra Beograda, Trg Republike

 

Girls on horses – bilbord

Ul. Ustanička, Dušanovac

 

Eva Filova – bilbord

Ul. Crnotravska, Banjica

 

 

Goran Trbuljak – bilbord

Ul. Lomina kod pijace Zeleni venac

 


Prostori 49. Oktobarskog salona

otvoreni svakog dana,osim ponedeljkom, 12.00 – 20:00

Muzej 25. maj – Muzej istorije Jugoslavije, Botićeva 6

Muzej 25. maj sa prilaznim terenima oko njega projektovao je beogradski arhitekta Mika Janković (1911–1976). Sagrađen je 1961. godine u Botićevoj ulici u Beogradu kao poklon grada Beograda Josipu Brozu Titu za čuvanje poklona i rođendanskih štafeta koje je dobijao na dan 25. maja. Park ispred muzeja preprojektovan je 1978. po konkursnom rešenju arhitekata Marije i Branislava Jovina. Od 1983. do 1996. bio je sastavni deo Memorijalnog centra Josip Broz Tito. Od 1996. do danas čini sastavni deo Muzeja istorije Jugoslavije.

Prizemlje

1. Danica Dakić

2. Mladen Miljanović

3. Dalibor Martinis

4. Raša Todosijević

5. Dan Kalin

6. Luc Beker

 

 

 

Prvi sprat

7. Goranka Matić

8. Kendel Girs

9. Sanja Iveković

10. Sigalit Landau

11. Kristijano Berti

12. Jelena Tomašević

13. Pipiloti Rist

14. Šejla Kamerić

15. Marta Rosler

16. Vali Eksport

17. Sanja Iveković

18. Nurhan Cehaja

19. Maja Bajević

20. Fitore Isufi Koja

21. Ivana Smiljanić

22. Mladen Stilinović

23. Ilija Šoškić

24. Zoran Popović

25. Jon Grigoresku

26. Međunarodni štrajk umetnika

27. Balint Sombati

28. Braco Dimitrijević

29. Gergelj Urkom

30. Dalibor Martinis

31. Novi kolektivizam

32. Igor Grubić

33. Vesna Pavlović

34. Frank Til

 

Kulturni centar Beograda

Kulturni centar Beograda smešten je u zgradi poznatoj pod imenom Dom štampe na uglu Ulice Kneza Mihaila i Trga Republike. Projektovao ga je beogradski arhitekta Ratomir Bogojević (1912–1963). Sagrađen je 1958. godine i čini jedinstven primer uklapanja u kontekst ovog poliformnog trga.

Likovna galerija, Knez Mihailova 6

1. Tadej Pogačar

2. Lina Dokuzović

3. Judit Sigmund

 

 

 

       

 

Galerija Artget, Trg Republike 5/I

1. Kristijano Berti

2. Ranko Travanj

3. Kaspars Goba

4. Polin Bodri/Renate Lorenc

5. Vladan Jeremić

 

   
Kuća legata, Knez Mihailova 46

Kuća legata, u Ulici kneza Mihaila 46 u Beogradu, sagrađena je 1869. godine za beogradskog trgovca poreklom iz jagodinskog kraja, Veljka Savića, na tada moderan, ne uobičajeni bondručni način građena. Pored lokala u prizemlju, imala je stan na spratu i veliku salu, nekada prvu beogradsku Berzu. Dograđena je 1911. godine, a diplomata Lazar Savić, Veljkov sin, poklanja ovu građevinu Srpskoj kraljevskoj akademiji nauka „za razvoj nauke”, 1921. godine. Ona postaje sedište legata slikara Nedeljka Gvozdenovića, a od 2004. je kuća svih legata koje je Grad Beograd dobio od 1955 godine. Predstavlja primer prve građanske arhitekture u Beogradu s kraja 19. veka kojim je difinisan jedan od najstarijih delova Ulice kneza Mihaila, u blizini Kalemegdana, po planu Emilijana Josimovića iz 1879. godine.

 

   

       

 

1. Damir Nikšić

2. Raša Todosijević

3. Andrej Ðerković

4. Saša Stojanović

5. Artur Žmijevski

6. Andrej Ðerković

7. Milica Tomic

8. Grupa Spomenik

9. Jelena Radić/Eduard Frojdman

10. Driton Hajredini

11. Antea Arizanović

12. Ana Adamović

13. Marta Popivoda

14. Vej Liju

15. Živko Grozdanic

16. Darinka Pop-Mitić

17. Škart

 

Javno kupatilo Dunav, Cara Dušana 45

 

  

 

Prizemlje

1. Jael Bartana

2. Egbert Trogeman

3. Milovan Destil Markovic

4. Sašo Stanojkovic

5. Gilsin Karamustafa

6. Reli Avrahami

7. Oliver Resler

8. Katja Sander

9. h.arta

 


Prvi sprat
10. Hito Stejerl

11. Marina Gržinić/Aina Šmid

12. Katarina Zdjelar

13. Tanja Ostojić

 


Galerija Kontekst – Centar za kulturu Stari grad, Kapetan Mišina 6a

Galerija Kontekst smeštena je u prizemlju zgrade na uglu ulica Gospodar Jevremove i Kapetan Mišine u Beogradu. Podignuta je 1924/1926 kao stambeno-poslovna zgrada austrijskog društva Donau Donau-Dampfschiffahrts, Gessesllschaft, poznatog kao Dunavac, po projektu bečkog arhitekte Aleksandra Popa, saradnika poznatijeg arhitekte Petera Berensa. Razradu projekta je radio beogradski arhitekta Stevan Toblar. Posle Dunavca, ova zgrada postaje Dom zdravlja, pa Narodni univerzitet od 1948. do 1984, Narodna knjiga do 1985, a onda Centar za kulturu Stari grad. Galerija Kontekst se 2004. godine useljava u deo ovog prostora.

1. Chto delat?

2. Ulaj

 

   

Galerija Grafički kolektiv, Obilićev venac 27
otvorena radnim danima, 11:00 – 20:00, subotom, 10:00 – 16:00, nedeljom zatvorena

 

Jevrejska opština, Kralja Petra 71a, II sprat

Rektorat Beogradskog univerziteta, Studentski trg 1

Beogradsko psihoanalitičko društvo, Smederevska 9a

Dah teatar, Marulićeva 8