Nagrade

Obrazloženje žirija 49. Oktobarskog salona

 

Umetnik-građanin / umetnica-građanka, naslov koji je Bojana Pejić dala svojoj izložbi, najavljuje od samog početka da ona zauzima stav koji je istovremeno socijalni, politički i estetički: umetnik kao više od pukog posmatrača, kao aktivni učesnik u javnoj sferi, činilac njenog konstruisanja. Impresionirani smo ne samo time što ovo nije puka izložba kao tematski program, već i zbog činjenice da je ona uspela da napravi skup dela – u rasponu od nezaobilaznih radova generacije umetnika koja je uticala na mlađu generaciju umetnika pa do dela novijeg datuma koja se bave konkretnim i veoma savremenim kontekstima – koja povezuje ne zajednička tema već njihova urgentnost i poziv na akciju ili sećanje.
Svakoj dobroj izložbi neophodno je da se artikuliše na određenom mestu i za određeno vreme. Ova izložba to i čini, odvažno pokušavajući da podstakne dijalog o skorašnjim istorijskim zbivanjima i o sadašnjici na ovom konkretnom mestu, u Srbiji, i u ovom konkretnom trenutku. Uistinu, za ovu izložbu moglo bi se reći da se nijedno od izloženih dela ne bavi opštim idejama na neodređen način; naprotiv, ova izložba bavi se konkretnim pitanjima, kontekstima i istorijskim raspravama, uključujući tu i stavove sa kojima se čovek može, ali i ne mora složiti. Međutim, svrha umetnosti, naše je mišljenje kao žirija, nije da dovede do konsenzusa već da podstakne razmišljanje, a u tom pogledu, sva dela koja smo videli čine upravo to. I u tome se ogleda snaga ove kolekcije dela kao iskaza, ovde i danas.
Mnoga od izloženih dela su nas impresionirala. Da je bilo po našem, bilo bi dodeljeno više nagrada, ali morali smo da se ograničimo na tri izuzetna dela koja, po našem mišljenju, oličavaju mnoge od ideja u okviru ove izložbe – reč je o čitavoj izložbi kao dekonstrukciji zabluda i osvetljavanju zanemarenih pitanja i narativa.

 

Что делать? Pobeda nad pučem. Film čija je struktura po uzoru na grčku tragediju, sa sve horom koji ima ulogu “publike”. Koristeći prividno anahrona sredstva, ovaj umetnički kolektiv iz Rusije osvetljava društvene antagonizme i mnogostruke stavove, dovodeći u pitanje budućnost sadašnjeg stanja tokom prelaza iz jednog političkog sistema u drugi. On govori duhovito i sa ironijom o situaciji koja je relevantna i u Srbiji, i podseća nas na to da kritički nastrojena umetnička dela mogu da nas nasmeju čak i kada nas teraju da razmišljamo.

 

Darinka Pop-Mitić
Ova instalacija slika pod nazivom Pejzaži na površini deluje kao enterijer jedne bogate kuće, sa tapaciranim foteljama, pozlaćenim okvirima, modernističkim slikama romatičnih pejzaža. U pozadini ovog višeslojnog dela, međutim, naslovi na zlatnim pločicama postaju sićušne indicije zločina koji su se odigrali na mestima prikazanim na naslikanim pejzažima. Njen rad predstavlja domišljatu optužbu na račun Matisovog iskaza da umetnici treba da stvaraju dela koja proizvode osećaj koji pruža udobna fotelja buržoaske klase, budući da njen rad ostavlja takav utisak, ali ona u tom postupku osporava neutralnost javne slike (kako medijske slike tako i modernističke slike dostojne mesta u muzeju), kao i mitova kojih se držimo. Uistinu, kako saznajemo od nje, nema nevinih slika.

Katja Sander Šta je kapitalizam? Služeći se veoma jednostavnim sredstvima – ogledalima postavljenim sa obe strane video projekcije – i postavljajući veoma jednostavno pitanje, Katja Sander zauzima mesto na jednoj pustoj poljani u Danskoj, gde svakom prolazniku koji se neočekivano pojavljuje postavlja pitanje: Šta je kapitalizam? Čujemo mnoge nespretne ili mucave iskaze, ali nikakve konačne odgovore budući da, kao što Sanderova pokazuje, iako kapitalizam prožima i određuje naše živote, nije moguč jedan odgovor u svrhu njegovog definisanja: “Kapitalizam je kada sve postane slika”, kaže jedan od anketiranih prolaznika dok se njegova slika višestruko umnožava igrom ogledala. Poput odgovora koji nas neprekidno vraćaju našem sopstvenom razumevanju te reči nabijene značenjem, tako nam i te slike pokazuju da je ono što vidimo (što će reći, ono u šta verujemo) puka iluzija.

 

 

Obrazloženje žirija za nagradu Kulturnog Centra Beograda

 

Nagrada Kulturnog Centra Beograda na međunarodnoj izložbi Oktobarski salon, koja podrazumeva organizovanje samostalne izložbe, dodeljuje se od 2007. godine za aktuelno vizuelno stvaralaštvo koje se odlikuje autorskim stavom i odražava prostor i vreme u kome umetnik živi i radi.

Ove godine žiri u sastavu: Gordana Dobrić, Milica Stanković Đorđević i Aleksandra Estela Bjelica Mladenović, odlučio je da nagradu dodeli izraelskoj umetnici Sigalit Landau prepoznajući u njenom opusu zanimljivu autorsku ličnost koja svoj taktilni i totalni doživljaj društvenog okruženja iskazuje kritički i izrazito likovnim jezikom.

Ova multimedijalna umetnica koja je aktivna na međunarodnoj umetničkoj sceni od 1997. godine, kada je izlagala u izraelskom paviljonu na 47. Venecijanskom bijenalu i na kaselskim dokumentima X, imaće priliku da predstavi svoj rad beogradskoj publici 2010. godine na samostalnoj izložbi u Likovnoj galeriji KCB-a.

 

 

 

Saopštenje žirija za nagradu srpske sekcije Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA)

 

Povodom 49. Oktobarskog salona ustanovljena je posebna nagrada za rad koji kritički preispituje kontekste produkcije i predstavljanja savremene umetnosti u Srbiji i koju dodeljuje AICA – Srbija. Žiri u sastavu: Irina Subotić, Ješa Denegri i Branislav Dimitrijević, razmatrao je radove na izložbi Umetnik-građanin / Umetnica-građanka i ocenio da je izložba izuzetno uspešna u preispitivanju pozicije umetnika u savremenom društvenom i političkom polju i da je prikazala veliki broj radova koji se kritički i analitički odnose prema mnogim pitanjima konteksta i sistema umetnosti. Na izložbi je prikazan značajan broj istorijskih radova koji pokazuju kontinuitet angažovanog i kritičkog stava umetnika naspram sistema umetnosti, kao što su radovi Raše Todosijevića («Edinburška izjava») ili Gorana Đorđevića («Međunarodni štrajk umetnika»).

Žiri se fokusirao na preispitivanje aktuelne umetničke produkcije u Srbiji i posebno izdvojio tri projekta: Ane Adamović «Otkrivanje», Živka Grozdanića «Četiri Patrijarha Pavla posmatraju 200.000 linija Raše Todosijevića» i Grupe Spomenik «Matemi reasocijacije».

Većinom glasova žiri je doneo odluku da se nagrada AICA-e Srbija dodeli Grupi Spomenik za projekat Matemi reasocijacije.

Grupa Spomenik već nekoliko godina inicira javnu raspravu u različitim društvenim kontekstima na temu načina na koji je moguće pamtiti i obeležiti traumatične događaje iz nedavne istorije na prostorima bivše Jugoslavije. Umesto izgradnje tradicionalnog spomeničkog obeležja ova grupa umetnika predlaže različite oblike i postupke javnog delovanja kroz susrete, razgovore, predavanja i inicijative, kao i kroz stvaranje i izlaganje arhive svojih aktivnosti. Njihov postupak otvara brojne mogućnosti u širokom polju savremene umetnosti kojima se nadomeštava neadekvatnost tradicionalnog shvatanja umetnosti da locira društvenu memoriju u jedan fizički objekat, odnosno spomeničku skulpturu. Projekat se na promišljen i angažovan način bavi politikama sećanja, i ozbiljno doprinosi otvaranju i formulisanju javne debate u cilju političkog, etičkog i umetničkog suočavanja sa traumama nedavne prošlosti i pitanjima društvene odgovornosti.

 

 

Nagrada Muzeja primenjene umetnosti

 

Tradicionalna nagrada Muzeja primenjene umetnosti dodeljena je izraelskoj umetnici Reli Avrahami za rad Prodavci cveća.