Koncepcija

MIKRONARATIVI
 
Koncept izložbe 48. Oktobarskog salona, Beograd 2007.

 
Ovogodišnja međunarodna izložba 48. Oktobarskog salona prezentuje umetničku poruku, koja označava novi stav i novu orijentaciju umetnika u epohi radikalizacije globalnih konflikata između političkih sistema, religija, ideologija i sociokulturnih vrednosnih struktura. Iznenađujuće i emocionalno tangirajuće približavanje malim realnostima, neposrednim sociokulturnim konstelacijama i mikro-komunikativnim relacijama iziskuje jednu antihijerarhijsku, antimonumentalističku, profinjenu i intimnu, empatičnu i skromnu umetničku praksu, koja se koncentriše na umetničko kreiranje novih situacija i na procese senzibilizacije. Ovde je reč o profinjenoj, prolaznoj, poetskoj mikronaraciji, koja izražava ličnu uključenost u neposrednu umetničku realnost i senzibilnu empatiju i ujedno iznova određuje lokalizaciju umetničke prakse u zgusnutoj raznovrsnosti sveukupnih društvenih procesa.
 
Mikronarativi su pokušaj da se umetnička praksa iznova definiše u mnoštvu kompleksnih sociokulturnih situacija, pri čemu one sa svojom fragmentarnom, spontanom, antiteleološkom, tolerantnom, otvorenom i senzibilnom prijemčivošću reflektuju tipično post-utopističko stanje naše savremene epohe i nude jedan nov, verodostojan i skroman način čitanja.
 
Uglađenost, fleksibilnost i empatija su momenti jedne nove strategije poetske skromnosti, kojom se opažaju i vrednuju neposredne male realnosti. Značajnim za savremenu umetničku praksu se smatraju upravo oni umetnici, koji u središte svog rada stavljaju te nijanse i intimnosti, neposredne realnosti i senzibilne pojedinosti i time doprinose intenziviranju empatije.
 
Kako se čini, ova empatija i poetska otvorenost prema dotičnim profinjenim, antropološkim konstelacijama predstavlja samorazumljivo, intimno približavanje malim realnostima, interesovanje za kontekstualnost neposrednih mikrozajednica, empatično opažanje situacionog značaja i osobenosti, zaranjanje u dotičnu raznoliku, konkretnu, pojedinačnu ali neuopštenu mikrokulturnu šikaru, koja nosi obeležja posebnih entiteta i konstelacija, ali i principijelnu specifičnost nove „mikronaracije“. U ovim „mikronarativima“ povezuju se snovi i projekcije psihe, kao i lično doživljene i kulturno naučene situacije, neposredne male realnosti i socijalnokulturni simulakrum.
 
Ova rekontekstualizacija umetničke prakse u višeslojnim, protivurečnim kulturnoistorijskim procesima, ali i čulna, pitoreskna opredmećenost referencijalnosti posredstvom metaforičnih i alegoričnih sistema znakova smeštaju rad savremenog umetnika u skromne, intimne i neposredne male realnosti, u kojima kulturne metafore postoje samo kao limitirana, relativizirajuća naznaka izvesnih demonumentarizirajućih formi patosa i alegorija. Kako izgleda, ovaj stav nove intimnosti, senzibiliteta i skepse prema monolitnim, utopističkim, opštevažećim ideologijama, kao i otvorenost i tolerancija prema malim realnostima neumanjivih, kompleksnih konstelacija, posebno je u Srbiji i u srednjoj i istočnoj Evropi uopšte, krajnje relevantan, pa čak i hrabar.
 
Izložba Mikronarativi podeljena je u dva dela. Prvi, najveći deo Iskušenja malih realnosit – Mikro-zajednice predstavlja internacionalne umetnike srednje i mlađe generacije, koji se suočavaju sa problematikom kreiranja novih antropoloških konstelacija i mikrokomunitativnih situacija. Upadljivo je veliki broj umetnica u ovom delu, što možda ukazuje na to da nova umetnost naše epohe ispoljava poseban afinitet prema mikrokomunitativnoj senzibilnosti, empatiji i emocionalnom angažmanu, odnosno sklonost ka blagom, intimnom, profinjenom ophođenju sa malim realnostima i kao takva pokazuje možda jedan izvesni antimonumentalistički, ženski entitet.
 
Drugi deo nosi naslov Urbana raskršća – Njujork, Pariz, Seul. U ovom delu predstavljamo umetnike iz tri metropole sa tri različita kontinenta, koje se često vrednuju kao reference umetničkih strategija mlađih generacija. Tri velegrada reprezentuju i tri različite kulturne tradicije i društvene organizacione sisteme, koje prihvataju mnogi umetnici u današnjoj globalnoj kulturi i sve više ih prenose u druge kulturne centre.
 
Lorand Heđi